Na razvoj i ponašanje najmlađih, osim roditelja, značajan uticaj imaju i osobe koje ih okružuju, naročito njihovi vršnjaci. Već od prvih dana, beba, koja je dotada mirno ležala u krevetiću, zaplakaće kada čuje plač druge bebe.

Trudite se da odgajite dete, ali ipak niste sigurni da ono neće učiniti ili reći nešto pod uticajem drugih, najčešće svojih vršnjaka? Da neće doći izgrebano iz vrtića, jer ga je drug nagovorio da se pentraju po drveću, odbiti jelo jer ni njegov drug Jovan nije pojeo taj odvratni griz, izjaviti da hoće baš takve patike jer ih svi imaju, odbiti da ide s vama na izlet, samo zato što je njegova drugarica rekla da niko pametan ne ide sa svojim matorcima.

Oponašaju jedni druge Zašto moje dete ne misli svojom glavom, pitanje je koje roditelji često zabrinuto postavljaju. Pri tom zaboravljaju da na razvoj i ponašan|e najmlađih najviše utiču upravo oni. Značajan uticaj na vaše dete imaju i osobe sa kojima su svakodnevno naročito njihovi vršnjaci. Dečje interesovanje za drugu decu raste i opada tokom njihovog razvoja. Uporedo raste i mogućnost uticaja druge dece na formiranje mišljenja vašeg mališana:

• Već od prvih dana, beba, koja je dotada mirno ležala u krevetiću, zaplakaće kad čuje plač drugog deteta.

• Kada napuni godinu dana, vaš mališan uči da hoda i da se služi različitim objektima. U tom uzrastu više će pažnje poklanjati igračkama nego osobama oko sebe.

• U drugoj godini deca postaju društvenija i počinju bolje da razumeju stvari i ljude oko sebe. Pokazuju veće interesovanje za drugu decu, oponašaju jedni druge i to tako da više imitiraju tuđe ponašanje, a manje pažnje obraćaju na ono što drugi govore.

• Iako se igraju jedni pored drugih, mlađa deca tek nakon treće godine počinju da stvaraju prljateljstva, a tada čine mnoge "zabranjene" stvari samo "zbog drugara".

• Od 6. do 12. godine deca postaju svesnija sebe i onoga što im treba za opstanak i uspeh u društvu. Postaju samostalnija i više se vezuju za druge ljude, naročito za drugare iz škole. Porodica, međutim, i dalje vrši najvažniji uticaj na njih.

• U pubertetu "povodljivost" za vršnjacima postaje često mnogo izraženija od uticaja roditelja.

Upoređujući se s vršnjacima, dete stvara mišljenje o samom sebi, bira sopstvene vrednosti, prihvatajući ili odbacujući ono što mu roditelji govore. Iako se roditeljima to često ne sviđa, ovaj uticaj je u stvari pozitivan, jer doprinosi samostalnosti deteta i razvija njegovu sposobnost odlučivanja. Povremeno, uticaj drugih i "povodljivost" mogu da deluju i tako da se dete vrati na prethodni nivo ponašanja. Međutim, uticaj drugih može biti negativan ako se detetu nameću "vrednosti" kojima ono ne može da odoli. Zato se najčešće dešava da deca, povedena primerom drugih, počinju da puše, piju, probaju drogu, mogu da postanu destruktivni, asocijalni i ponašaju se u suprotnosti sa zdravim razumom.

Povodljivi nisu popularni

Koliko od roditelja zavisi da li će dete imati svoje "ja" ili će se stalno povoditi za drugima zbog sopstvene nesigurnosti?

Prema istraživanjima, vaše dete će imati veće šanse da bude sigurno u sebe, a ne povodljivo:

• Ako je prvorođeno ili jedino dete u porodici

• Ako ste dominantna, a ne inferiorna majka

• Ako u porodici oseti toplinu i ljubav, naročito među roditeljima

• Ako deci pokazujete da ih volite i uvažavate

• Ako im postavljate jasno određene zahteve

• Ako više koristite podsticaj i nagrađivanja nego kazne

• Ako i sami pokazujete visoko samopouzdanje i vodite aktivan društveni život

• Ako postavljate deci jasna pravila i dajete im do znanja kakvo ponašanje od njih očekujete.

Jednu stvar ipak ne smete da zaboravite! Deca puna samopouzdanja obično su i popularnija među svojim vršnjacima, a ona povodljiva često su usamljena i lošije prolaze u školi. Zato, pomozite svom detetu da misli svojom glavom jer će jedino tako biti srećno. Bolje rečeno, aktivno učestvujte u odrastanju deteta jer ćete tako na vreme uočiti negativne uticaje drugih. Ne dopustite da se dete "otrgne" kontroli pre nego što bude sposobno da samostalno donosi odluke i jasno razlikuje dobro od lošeg. Naravno, dete ne možete držati pod "staklenim zvonom" i očekivati da ćete ga na taj način zaštititi od loših uticaja. Ono mora da se suoči i na vreme shvati kako da izađe na kraj sa njima. Zato roditelji i postoje da budno prate razvoj svog deteta i reaguju čim primete da se dešava nešto što ne bi trebalo. Nažalost, većina roditelja odmah reaguje kada primete da dete ima temperaturu ili kašlje, ali mnogo manje njih reaguje na neprimereno ponašanje deteta. Povišena temperatura je prolazno stanje i za njega postoje lekovi, dok za poremećaje u ponašanju deteta treba mnogo strpljenja, rada i ljubavi. Zato, sprečite tu pojavu na vreme ne dozvolite da neko drugi misli umesto vašeg deteta.

Dr Jasna Ristić, dečiji psiholog