Eko-biološki kamp

Prvi eko-biološki kamp je realizovan u periodu od 01.07.-15.07. 2013. u kome je učestvovalo 15 studenata biologije i ekologije sa Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada, kao i članovi Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Učesnici su bili smešteni u šatorima u marini „Gradište” kraj Tise. Tokom perioda realizacije aktivnosti kampa, studentima je održano predavanje predstavnika Pokrajinskog Zavoda za Zaštitu Prirode o značaju i konzervaciji slatina, a takođe im je demonstrirano uzorkovanje vode i bentosa Slanog kopova od strane tima sa katedre za hidrobiologiju, sa departmana za biologiju i ekologiju, Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada. Istraživane grupe organizama su ptice, vilini konjici, insekti i biljke. Naredni tekst predstavlja sumirane podatke dobijene istraživanjima, a sami studenti su autori tekstova.

Ptice

Eko-biološki kamp

Slano kopovo predstavlja jedno od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji, kao i u srednjoj Evropi. Slano kopovo predstavlja mesto gnežđenja mnogih retkih i ugroženih vrsta ptica, a po značaju se izdvaja i kao usputna migratorna stanica za selidbene vrste ptica iz severa Evrope i zapadnog dela Sibira. Slano kopovo je izuzetno značajno za ždralove, šljukarice, čaplje, patke i guske. Tokom jesenje i prolećne migracije, na Slanom kopovu se u jednom momentu može naći preko 15.000 ždralova (Grus grus), 10.000 pataka i 5.000 gusaka. Monitoring ornitofaune je jedan od krucijalnih zadataka upravljača ovim zaštićenim područjem, i ovakav tip aktivnosti, kao što je eko- biološki kamp, koje mogu da povećaju bazu podataka o prisutnim vrstama ptica na Slanom kopovu, su veoma značajne sa naučnog i konzervacionističkog aspekta. Zahvaljujući svojoj dostupnosti i sveprisutnosti, ptice su veoma značajan „alat” pri edukaciji i podizanju svesti o očuvanju prirode. Uzimajući u obzir činjenicu da je ,,birdwatching” sve popularniji, kako u svetu, tako i kod nas, ptice predstavljaju vrednost na kojoj može da se bazira razvoj rezervata i ekoturizma. Ornitološka istraživanja su sproveli Oto Sekereš, Levante Sekereš, Dimitrije Radišić, Sandra Jovanović i Silvija Šimončik ispred Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Istraživanje se baziralo na beleženju prisutnih vrsta ptica, mapiranju gnezda i prstenovanju ptica. 06.07. i 07.07.2013. je sprovedeno prstenovanje ptica u okolini vizitorskog centra prilikom čega su ptice hvatane uz pomoć 4 postavljene ornitološke horizontalne mreže, kao i prstenovanje mladih gakova iz gnezda. Tokom sedam terenskih dana, ukupno je prstenovano 72 jedinke a zabeleženo je prisustvo 66 vrsta ptica. Najbrojniji su galebovi - Larus sp. , vivci - Vanellus vanellus, mala carska šljuka - Numenius phaeopus, velika carska šljuka - Numenius arqata, vlastelica - Himantopus himantopus , sabljarka - Recurvirostra avosetta, prudnik ubojica - Philomachus pugnax, crvenonogi prudnik - Tringa totanus, mrki prudnik - Tringa erythropus, veliki trstenjak - Acrocephalus arundinaceus, poljska ševa - Alauda arvensis, žuta pliska - Motocilla flava. Najznačajniji rezultati u okviru ove grupe su potvrđivanje novih gnezdarica Slanog kopova - gak, siva vetruška i grmuša čavrljanka, verovatno gnežđenje žute čaplje i ćuka i potvrđivanje letnjeg zadržavanja ždralova.

Vilini konjici

Eko-biološki kamp

Vilinski konjici su jarko obojeni, relativno krupni i dobro poznati insekti. Prepoznatljivi su po dugom i vitkom abdomenu, krupnim zaobljenim očima koje često zauzimaju veći deo glave, kratkim antenama i dugim krilima. Larve vilinskih konjica naseljavaju širok spektar različitih tipova slatkovodnih staništa, kao što su jezera, bare, močvare, reke i izvori. Larve, kao i odrasli insekti, su vrsni predatori i čine značajnu kariku u lancu ishrane, regulišući brojnost komaraca i drugih sitnih beskičmenjaka. Sa 138 vrsta u Evropi, vilinski konjici su rasprostranjeni širom kontinenta. Ipak, specijski diverzitet je najveći u južnoj polovini, sa najvećim brojem vrsta u delovima južne Francuske, podnožju Alpa i delovima Balkanskog poluostrva. Spadaju u dva podreda - Zygotpera ili vodene device i Anioptera ili pravi vilinski konjici. Vilinski konjici se često koriste kao bioindikatori. Njihova osetljivost na kvalitet staništa (npr. pošumljenost, hemijski sastav vode, morfologiju reka i njenih obala), amfibijski životni ciklus i relativno laka identifikacija čine vilinske konjice pogodnim za procenu promena u životnoj sredini.

Pored posmatranja ptica, u poslednje vreme je u sve većem zamahu i tzv. ,,dragonfly watching”. Vilinski konjici mogu predstavljati značajan segment edukativnih i turističkih programa u zaštićenim prirodnim dobrima, pa tako i u SRP „Slano kopovo”. Pritom, jedna od potrebnih osnova je dobro poznata i istražena lokalna fauna Odonata, u čemu značajnu ulogu ima održavanje eko-kampova. Za područje SRP „Slano kopovo” do sada ne postoje publikovani podaci o fauni vilinskih konjica. Prvo istraživanje vilinskih konjica izvršeno je 2012. godine, tokom 2. Balkanskog odonatološkog skupa, a sledeće tokom eko-biološkog kampa.

Ovo istraživanje je sprovedeno na osnovu prisustva odraslih vilinskih konjica. Pored toga, u cilju potvrde odvijanja kompletnog životnog ciklusa, posebno je beleženo prisustvo teneralnih (sveže izvaljenih) jedinki, a uzorkovane su i prazne egzuvije. Tokom 10 terenskih dana u julu, insekti su posmatrani, fotografisani i identifikovani na licu mesta. Zabeleženo je 19 vrsta vilinskih konjica na tri lokaliteta - na jezerima Slano kopovo i Poštino kopovo, dok je treći lokaltet obuhvatio plitke obrasle depresije i manju baru nadomak rezervata. Za osam vrsta zabeležena je reprodukcija na barem jednom od lokaliteta. Najznačajniji rezultat je svakako potvrda prisustva vrste Lestes macrostigma (Eversmann, 1836). Ova vrsta nosi status ranjive (VU) na Evropskoj crvenoj listi vilinskih konjica. Prikupljeni rezultati još uvek ne daju celovitu sliku faune vilinskih konjica ovog područja, uzimajući u obzir različite periode leta pojedinih vrsta i kratak period istraživanja. Za potpuniji prikaz faune vilinskih konjica, budućim istraživanjima potrebno je obuhvatiti duži period, od aprila do septembra.

Sirfide

Familija Syrphidae (Diptera: Cyclorrhapha), poznatije kao osolike muve, predstavlja familiju sa velikim brojem vrsta. Oko 6000 vrsta u 200 rodova je opisano do sad (Thompson, 2006). Rasprostranjene su širom sveta sa najvećim specijskim diverzitetom u tropima Novog sveta (Masetti et al., 2006). Do sada ne postoje objavljeni radovi o fauni sirfida sa područja SRP „Slano kopovo” i zbog toga ovo bazično istraživanje ove grupe insekata tokom ekobiološkog kampa ima veliki značaj.

Jelena Stepanov, Marija Ćazić, Milica Mišković i Anita Šučić su učestvovale u ovoj grupi sa ciljem identifikacije prisutnih vrsta osolikih muva na ovom području. Ovom prilikom je korištena standardna metoda prikupljanja pri čemu je indentifikovano 12 vrsta iz 9 rodova za pdručje Slanog kopova. Mali broj zabeleženih vrsta predstavlja posledicu kasnog perioda leta kad je cvetanje većine vrsta biljaka na ovom području već završeno. U narednoj tabeli su predstavljene determinisane vrste osolikih muva tokom prikupljanja materijala u trajanju od 10 terenskih dana. Za celokupan pregled faune osolikih muva na ovom području, naredna istraživanja bi trebala da se sprovedu od aprila do septembra.

Botanika

Na području Slanog kopova se javljaju specifične slatinske zajednice Thero-Salicornietea koje su u fazi nestanka sa područja cele Panonske nizije. Diminantna slatinska vegetacija i halofite su karakteristične za ovo područje i veliki broj vrsta koje su prisutne su ugrožene i vrlo retke kao što su vrste Salicornia europaea (L. 1753) - ceklenjača i Suaeda pannonica (Beck, 1909) - panonska jurčica.

Terensko istraživanje je sprovedeno od 10.07. do 15.07.2013. na sledećim lokacijama: severni i južni pašnjak i između kopova.

Ovom prilikom, zaštićene vrste su slikane i zabeležene, a većina drugih je uzorkovana, herbarizovana i determinisana uz pomoć ključeva za deteminaciju - Flora Srbije I-X. Ukupan broj herbarizovanih vrsta je 80 iz 26 familija. Najdominantnije su vrste iz familija Poaceae i Asteraceae. Slavica Perić, Aleksandra Leka i Milica Radanović su bile učesnice ove sekcije. U cilju deterninacije i kompletne floristike ovog područja, terenski rad je potrebno sprovesti tokom celog perioda cvetanja.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da se sušara lekovitog bilja »Alkaloid« nalazila na današnjem mestu upravne zgrade Polet Nexe grupa sve do kraja  sedamdesetih godina XX veka?