Hidrobiološko istraživanje SRP Slano Kopovo

Metodologija istraživanja

Hidrobiološko istraživanje SRP Slano Kopovo obavljeno je 12.07.2013. i 13.08.2013. godine na tri lokaliteta. Tačke uzorkovanja su na koordinatama N45°37’58.11” Eo20°i2’i3.24”

(lokalitet 1), N45° 37’ 18.10” E20° 12’ 44.02” (lokalitet 2): i N45° 37’ 22,8” E20° 13’ 09.10” (lokalitet 3’-„piezometrijski bunar“). Uzorak obraštaja uzet je na koordinati N45° 38’ 1.34” E20° 12’ 21.87”. Pored hidrobioloških uzorkovanja mereni su i osnovni fizičko-hemijski parametri vode.

Makroinvertebrate

Uzorkovanje je izvršeno pomoču ručne mreže i bagerom tipa Van-Veen površine zahvata 225 cm2 Uzorkovanje je izvršeno sa različitih tipova staništa.

Hidrobiološko istraživanje SRP Slano Kopovo

Uzorci su transportovani u Hidrobiološku laboratoriju Departmana za biologiju i ekologiju Univerziteta u Novom Sadu u ručnom frižideru, na temperaturi između 1-3°C. Trijaža materijala izvršena je pomoću sistema sita promera oka od 500 mm i 150 mm. Determinacija biološkog materijala je urađena na živim jedinkama, korišćenjem standardnih ključeva za determinaciju pojedinih grupa organizama (Hrabe, 1979; Kerovec, 1983; Macan, 1956; Pennak, 1979). Identifikacija izvršena je do nivoa familije, a u nekim slučajevima i do vrste. Obrađeni materijal je fiksiran 70% alkoholom.

Uzorkovanje ručnom mrežom

Ručna mreža se može koristiti na različite načine, zavisno od prirode zone istarživanja (lokaliteta). Bitno je da ukupno vreme uzorkovanja bude 3 minute. Ako je lokalitet homogenog karaktera dovoljno je napraviti kontinualni dijagonalni transekt, dok je u slučaju različitih habitata treba proporcionalno njihovoj površini posvetiti svakom pažnju. Uzorak makroinvertebrata za ovaj tip istraživanja uzet je sa jednog staništa. Uzorkovanje je izvršeno sa submerzne i emerzne vegetacije, guranjem mreže u njih uz varijaciju pokreta: napred, gore i bočno. Uzorkovan je i sediment koji se akumulira ispod biljaka udaranjem ili grebanjem površine sedimenta. Uzorak je prvo ispran, a zatim uklonjen iz ručne mreže. Nakon toga, uzorak je spakovan u etiketiranu politensku vrećicu i posudu.

Plankton

Uzorci planktonske zajednice su prikupljeni planktonskom mrežicom, sa promerom okaca od 25 µm. Nakon fiksiranja transportovani su u laboratoriju gde je obavljena determinacija fitoplanktonskih organizama (Whitford & Schumacher, 1973; Barta et al., 1976; Belcher & Swale, 1978; Barber & Haworth, 1981; Felfoldy, 1985; Cumming et al, 1995; Cvijan & Blaženčić, 1996; Nemeth, 1997a; Nemeth, 1997b) kao i procena relativne učestalosti. Za svaki lokalitet pojedinačno, računat je saprobni indeks uz korišćenje liste indikatorskih organizama (Gulyas, 1998).

Mikrobiologija

Uzorci vode za mikrobiološke analize uzeti su po standardima ISO 19458:2006 Water quality — Sampling for microbiological analysis. Osnovni ciljevi su bili sledeći: analiza opterećenosti vode u SRP Slano Kopovo lako usvojivim biodegradibilnim organskim materijama na osnovu brojnosti heterotrofnih bakterija, procena mikrobiološkog kvaliteta vode sa sanitarnog aspekta na osnovu brojnosti ukupnih koliforma.

Uzorci vode su uzeti u sterilnim bocama zapremine 250 cm3 sa dubine od 2 cm do 3 cm na dva lokaliteta. Uzorci su transportovani do laboratorije na temperaturi od +4°C i obrađeni u roku od 16 sati. Za određivanje brojnosti pojedinih fizioloških grupa bakterija korišćene su odgajivačke metode na čvrstim hranljivim podlogama. Za detekciju ukupnih koliforma korišćena je spread plate odgajivačka tehnika na čvrstoj hranljivoj podlozi Chromocoult coliform agar (Merck, Darmstadt, Germany). Temperatura inkubacije je iznosila 37+0,5° C a vreme inkubacije 48 sati. Detekcija heterotrofnih bakterija je izvršena odgajivačkom metodom, spread plate tehnikom na čvrstoj neselektivnoj hranljivoj podlozi hranljivog agara (Torlak, Beograd). Temperatura inkubacije 26+0,5° C a vreme inkubacije 72 sata.

Osnovni fizičko-hemijski parametri

Od osnovnih fizičko-hemijskih parametara, su određeni: količina rastvorenog kiseonika, zasićenost vode kiseonikom-saturacija i temperatura upotrebom oksimetra. Biološka potrošnja kiseonika-BPK5, hemijska potrošnja kiseonika-HPK, totalni ugljenik-TOC, suspendovane čestice-TSS, surfaktanti-SUR i nitrati mereni su upotrebom UV spektrofotometra-Sekomam Pastel-UV portabl. Uzorak meren pomoću UV pastel sekomama je razblažen zbog velike koncentacije materije u odnosu 1:9. Elektroprovodljivost izmerena je konduktometrom, pH vrednost pomoću terenskog pH metra Eutech In- struments pH tester 10.

Kiseonik je najvažniji elemenat od koga zavise skoro svi hemijski i biohemijski procesi u vodi. Koliko je neophodan za život u vodi toliko je neophodan i za razgradnju biomase i biološkog opterećenja koja se izlivaju u vodu iz raznih izvora. Koncentracija kiseonoka u vodi zavisi od njegove rastvorljivosti u vodi, vazdušnog pritiska, temperature vode, od fotosintetske produkcije živog sveta, ali i prisustva hemijskih opterećenja u vodi.

Rezultati istraživanja

Akvatične makroinvertebrate (vodeni beskičmenjaci) su grupa organizama koje naseljavaju dno (sedimente, detritus, makrofite, filamentozne alge) slatkovodnih ekosistema tokom celog svog života ili dela svog životnog ciklusa. Veličina ovih organizama je >200 do 500 mikrometara. Fauna dna (zajednica bentosnih makroinvertebrata) pripada akvatičnoj zoocenozi pored planktonskih, perifitonskih, nektonskih i neustonskih organizama.

Prednosti korišćenja makroinvertebrata kao bioindikatora:

- Makroinvertebrate su ubikvitarni organizmi;

- Makroinvertebrate su grupa organizama koja obuhvata sa stanovišta (morfo-anatomskih i adaptivnih osobina) veoma različite organizme, koji pripadaju različitim taksonomskim grupama Invertebrata;

- Po načinu života, makroinvertebrate su pretežno sedentarni organizmi, pogodni za prostornu analizu uticaja polutanata;

- Imaju duge životne cikluse u poređenju sa drugim organizmima koji se koriste kao bioindikatori (fito i zooplankton), što otvara mogućnost za detektovanje promena u vodenom ekosistemu uzrokovanih uticajem negativnog faktora niskog inteziteta i dugoročnog dejstva; Uzimanje uzoraka makroinvertebrata ne zahteva upotrebu skupe opreme u većini slučajeva;

- Pomoću ovih organizama, mogu se ispitivati različiti uticaji različitih vrsta pritisaka na akvatične ekosisteme.

Analizom uzoraka faune dna i obraštaja ukupno je konstatovano 7 grupa makroinvertebrata (Diptera, Neuroptera, Coleoptera, Heteroptera, Oligochaeta, Arachnida i Chironomidae). U obe sezone uzorkovanja na lokalitetima 1, 2 i 3 je konstatovana jako mala raznovrsnost i brojnost organizama. Međutim, uzorkovanjem makroinvertebrata sa vegetacije na obodima vodenog ogledala, ručnom mrežicom, konstatovano je 4 reda sa 7 familija (Diptera (.Anthomidae), Neuroptera (Sysiridae), Coleoptera (Dytiscidae, Hydrophilidae, Gyrinidae), Heteroptera (Corixidae), Arachnida (Clubionidae) i Chironomidae).

Abiotički faktori u akvatičnom ekosistemu, izraženi kroz hidromorfološke i fizičko-hemijske odlike vodenih staništa, znatno utiču na strukturu zajednica bentosnih makroinvertebrata. Od fizičko-hemijskih faktora, najveći značaj imaju temperatura; koncentracije rastvorenog kiseonika, a sa njima u vezi i vrednosti kiseonične saturacije; pH vrednost vode; koncentarcije organskih materija i drugo. Od hidromorfoloških parametara, na strukturu bentosne zajednice utiče pre svega tip podloge, brzina vode (u tekućim ekosistemima), vodni režim i drugo. Svi ovi faktori deluju sinergistički na bentosne makroinvertrebrate, a svaka vrsta poseduje ekološku valencu u čijim granicama za dati parameter dotična vrsta preživljava. Prisustvo ili odsustvo neke vrste povezano je i sa (granicom rasprostranjenja) te vrste. Svi nabrojani činioci određuju sastav makrozoobentosa nekog vodenog ekosistema.

Analize planktonske zajednice

Na osnovu rezultata analize fitoplanktonske zajednice i prisustva pojedinih rodova algi, može se uočiti da SRP Slano Kopovo karakterišu nizak diverzitet i srednja zastupljenost vrsta. Najdominantniji rod je Bacillariophyta, slede rodovi Euglenophyta i Chlorophyta. Konstatovane vrste ukazuju da voda spada u klasu fimezosaprobnih do amezosaprobnih sa sposobnošću autopurifikacije.

Kvalitativna analiza zajednice zooplanktona ukazuje na prisustvo vrsta iz rodova Copepoda i Cladocera.

Osnovni fizičko-hemijski parametri

Pri određenoj temperaturi i barometarskom pritisku voda može da rastvori samo određenu količinu kiseonika i ovakav rastvor se naziva zasićen. Ako se fotosintezom rastvori još kiseonika, količina će biti veća od one koju voda može da održi u rastvoru, pa će višak kiseonoka nastojati da pređe u atmosferu. Dok se to ne dogodi voda će biti prezasićena kiseonikom. Ako usled procesa raspadanja organske materije dođe do povećanog utroška kiseonika, koji ne može da nadoknadi adsorpcija iz atmosfere, može se dogoditi da zasićenost u vodi opadne čak ispod biološkog minimuma. U istraživanom periodu količina rastvorenog kiseonika je varirala od 3,01 do maksimalnih 15,2 mg/1 na lokalitetu 2. Izuzetno visoke vrednosti pokazatelja organskog opterećenja su posledica veoma niskog vodostaja i veoma jakog vetra u trenutku uzorkovanja. Veoma visoke vrednosti provodljivosti vode i salaniteta su očekivane za ovakav tip akvatičnih ekosistema.

U uzorcima uzetim 13.08.2013. godine na lokalitetima nije izmerena elektroprovodljivost zbog velike koncentracije slobodnih jona, a na lokalitetu 2 ni koncentracija kiseonika i saturacija zbog jako male količine vode.

Mikrobiologija

Na osnovu rezulatata mikrobiološke analize i prisustva određenih grupa bakterija, može se uočiti da je ispitivan vodeni ekosistem na osnovu brojnosti ukupnih heterotrofa pripada II klasi voda, što znači da se radi o vodi koja je slabije opterećene organskom materijom. Takvo stanje vodenog ekosistema potvrđuje i brojnost oligotrofa jer je detektovana veća brojnost oligotrofnih bakterija u odnosu na heterotrofe. Na ispitivanom lokalitetu konstatovana je očuvana zadovoljavajuća moć autopurifikacije.

U ispitivanom vodenom ekosistemu registrovano je prisustvo ukupnih koliformnih bakterija, pri čemu je brojnost fekalnih koliforma ukazivala da je voda zagađena i da postoji određeni nivo materija fekalnog porekla.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da se prvi pisani pomen o našem mestu nalazi u jednom dokumentu iz 1091. godine, u kojem se  Novi Bečej spominje pod nazivom Bechey?