Narodna Biblioteka se nalazi u Novom Bečeju, varošici koja ima 15.404 stanovnika. Od toga broja 30% su mađarske nacionalnosti Ovaj podatak je interesantan jer oba nacionalna entiteta imaju dugu i bogatu kulturnu tradiciju. Prve biblioteke (pod nazivom Kasine) osnovane su dakle 1838.godine sa knjigama na mađarskom, nemačkom i srpskom jeziku. Sve do 1956.godine egzistira u Novom Bečeju mnoštvo biblioteka (Kasina) na mađarskom i srpskom jeziku, a tada su Fondovi Biblioteka pripojeni u jedan, a dotadašnji radnici volonteri prelaze u redovan radni odnos, a knjitge se počinju obrađivati po međunarodnoj decimalnoj klasifikaciji. Biblioteka je vrlo često bila premeštena iz jednog prostora u drugi, da bi 1989.godine dobila sopstvenu zgradu. Taj prostor je do pre nekoliko godina zadovoljavao potrebe biblioteke, ali se povećanjem bibliotečkog fonda i proširenjem aktivnosti taj prostor pokazao nedovoljnim. Postojanjem bogate i izuzetno značajne zavičajne građe (samo oko 700 starih plakata - na oba jezika) iziskivalo je dogradnju nove zgrade u čijem se jednom delu nalazi zavičajna zbirka.

Kratak istorijat čitališta i biblioteke

Наша библиотека обележава 1998. године 160 година свога постојања. У свом броју од 28/16. просинца / децембра 1838. године СРБСКА НОВИНА - МАГАЗИН ЗА ХУДОЖЕСТВО, КЊИЖЕСТВО И МОДУ /МХКМ/ са посебном радошћу објављујемо свем читатељству да је у Новом Бечеју / банатска страна / 20/8 студеног / новембра / ове године основана, свечано отворена и почела са радом касина н постала пренумерантом ове новине - културног гласоноше Срба у Царевини. Ова културна вест обрадоваће све праве и искрене родољупце. 1841. године отвара се и друга касина. Од 1900. - 1941. године раде српска и мађарска читаоница. Од 1945. - 1956. године библиотеке у Новом Бечеју раде на два места: одвојено на српком и мађарском језику. Радило се волонтерски. Акценат рада је био на прикупљању књига и откупу од приватних лица. Године 1957/58. радило се на спајању књига на српскохрватком и мађарском језику. Књиге су се тада почеле обрађивати по међународној децималној класификацији. Постављају се радници у редовни радни однос. Тако се ради до 1962. године. 01.12.1962. године Народна библиотека „Васа Стајић“ постаје општинска матична библиотека. 01.01.1972. године Народна библиотека ради у оквиру Радничког универзитета као ООУР-а.

Priča o staroj dami

Ovo je priča o vremešnoj, ali sve lepšoj staroj Dami. Prvi put su je sreli 28. decembra 1838. godine u časopisu »SRBSKA NOVINA−MAGAZIN ZA HUDOŽESTVO, KNJIŽEVSTVO I MODU« ­ pod imenom kasina, a koristila se srpskim, mađarskim i nemačkim jezikom.Pod novim imenom čitaonica srećemo je 1888. godine, i tada već reguliše prava i obaveze svojih članova. Javlja se od 1920. godine u lokalnim osnovnim školama, Sokolskom društvu, u Ženskoj zadruzi u Vranjevu. Imaju je i ruski emigranti (1924-1941) i jevrejsko društvo »Hevra Kadiš« do 1941. godine. Diletantska omladina Vranjeva, Ratarska Omladina Vranjeva .... Od 1945. do 1956. godine živi i radi na dva mesta, jer su odvojene knjige na srpskohrvatskom i mađarskom jeziku. U njoj rade vredni volonteri koji prikupljaju knjige i otkupljuju od privatnih lica. 1957. godine sve knjige su se našle pod jednim krovom. Volontere su zamenili profesionalci, a knjiga i čitalaca je sve više. Od 1958-1972. godine ima i zvanično ime »Vasa Stajić«. Jedno kraće vreme je u okrilju Narodnog univerziteta i vrlo često sa svim svojim bogatstvom menja adrese, ali ostaje Narodna biblioteka.

Definitivno se skućila u ulici Žarka Zrenjanina u kući br. 9. Divna stara Dama (bez obzira što već ima 171 godinu) je primereno svojim godinama sve mlađa i lepša. 1998. godine završene su prostorije Zavičajne zbirke, u kojima se sa velikom pažnjom čuvaju uspomene i dragocenosti njenih sugrađana.Tu je i vedro dvorište sa baštom. Vedro, jer se tu čuju stihovi, muzika i dečja graja. Svoje najbliže srodnike ima u Novom Miloševu, Kumanu i Bočaru. I tamo se deca raduju slikovnicama, knjigama za decu, a odrasli rado provode slobodno vreme sa knjigom u ruci.Otvorenog srca i sa velikom radošću dočekujemo drage goste­naše značajne književnike, kada nam predstavljaju svoja nova dela, ali i mladi i još neafirmisani pesnici su uvek rado viđeni gosti.  2006. godinu smo završili sa književnim fondom od 57892 publikacije. Broj članova u 2006. godine je bilo 1200. Naravno da se trudimo, a to ćemo i dalje činiti, da našu staru Damu što više podmlađujemo, (i knjigama i čitaocima) da je poseti što viče ljudi. U njenom okrilju se kriju još mnoge tajne i uvek se može naći ono nešto ­ što nas čini lepšim i plemenitijim.