Trgovina

Među svim delatnostima u opštini, trgovina predstavlja posebno značajno područje rada. Ona je važan posrednik i veoma bitna spona u procesu reprodukcije. Trgovina, zajedno sa celokupnom proizvodnjom, iznalazi i uspostavlja najpogodnije dohodovne odnose, što je jedan od osnovnih uslova za normalno odvijanje procesa reprodukcije.

Trgovinskom delatnošću u novobečejskoj opštini ranije se bavilo nekoliko samostalnih organizacija: »Vojvodina« Novi Bečej, »Zvezda« Kumane, »Zadrugar« Novo Miloševo, Knjižara i papirnica »Svetlost« Novi Bečej i »Drvara« u Novom Bečeju. Trgovinsko preduzeće na veliko »Potisje« u Novom Bečeju formirano je 1963. godine. Neposredno posle osnivanja ovog velikog trgovačkog preduzeća, izvršena je integracija svih trgovinskih radnih organizacija, koje sada, pod nazivom »Potisje«, svojim brojnim prodavnicama u naseljenim mestima opštine, snabdevaju potrošače poljoprivrednim i industrijskim proizvodima.

»Potisje« sada ima preko 70 prodavnica i tri robne kuće, locirane u Novom Bečeju, Bočaru i Kumanu. Ova složena trgovinska radna organizacija ostvaruje stalan rast ukupnog prometa, a time i sve veći dohodak i zapaženiji udeo u društvenom proizvodu opštine.

Učešće trgovine u stvaranju društvenog proizvoda novobečejske opštine je od 1975. do 1980. godine bilo različito. Od 1975, procentualni udeo trgovine je stalno rastao do 1978, kada je i dostigao svoj maksimum od 7,7%. U 1979. smanjen je za 0,7%, a 1980. godine udeo trgovine u društvenom proizvodu opštine spustio se na svega 5,9%.

Uspešnijom organizacijom rada i boljim korišćenjem raspoloživih sredstava, mogao bi se ostvariti i veći rast prometa i usluga. To bi uticalo na povećanje prihoda, odnosno na stvaranje većeg dohotka, veće zaposlenosti, produktivnosti i ekonomičnosti poslovanja. Sve to pretpostavlja modernizaciju i proširenje mreže prodavnica, proširenje asortimana robe i poboljšanje kvaliteta usluga.

U najužoj vezi sa unutrašnjom trgovinom je i spoljno-trgovinska razmena. Pošto u evidenciji Skupštine opštine Novi Bečej nema potpunih podataka o spoljno-trgovinskoj razmeni opštine unazad 10 i više godina, mogu se analizirati samo podaci za period od 1978. godine. Prema ovim podacima, u spoljno-trgovinskoj razmeni učestvovale su samo dve privredne grane — poljoprivreda i industrija. Od 1978. do 1980. godine ostvaren je značajan izvoz proizvoda u obe ove grane. Istovremeno, uvoz je u poljoprivredi 1980. godine ostao skoro na istom nivou kao što je bio u prethodnoj 1979. godini. Međutim, izvozno-uvozne proporcije u industriji znatno su narušene. U 1980. godini uvoz industrije bio je za blizu 100% viši no što je bila vrednost izvezene robe. Detaljniju analizu spoljno-trgovinske razmene omogućuje sledeći statistički pregled.

Zbog neodrživosti ovakvih disproporcija u sadašnjim ekonomskim uslovima, planiran je nov odnos izvoza i uvoza — 2,5:1. U 1981. i 1982. godini već se zapažaju prvi pozitivni rezultati izvoznih organizacija. Do 1985. godine mora se dostići planirana proporcija izvoza i uvoza, što treba da obezbedi veća devizna sredstva i omogući brži razvoj privrede u celini. S obzirom da je aktivno uključivanje u međunarodnu podelu rada, u kojoj se odvijaju veoma složeni privredni procesi, imperativ današnjice, uspešnijem razvoju spoljno-trgovinske reazmene mora se posvetiti znatno veća pažnja.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je Vladimir Glavaš diplomirao 1862. godine na Pravnom fakultetu u Pragu i da je posle pripravničkog staža otvorio advokatsku kancelariju u Novom Bečeju?