Opsena

Opsena si, možda, moja postao.

Opsena bez sna, bez kraja i bez početka.

Opsena sa lažnim osmehom i tuđim rukama.

 

Zašto bih čekala, uzalud, te strane oči,

te ruke navikle da miluju bezbroj tuđih stihova,

te reči navikle da, bez mojih usana na njima,

izgovaraju hladne kiše za žednu moju dušu.

 

Opsena si, možda, moja postao,

skrivena maskom iskustva dalekih sibirskih noći,

opsena skrivena od same sebe,

od mojih snoviđenja što udišu tvoje mirise prošlosti.