U noći su dve grlice ćućorile reči nežne, reči snežne, ljubavne i neizbežne.

Volele se na daljiinu dve grlice padalice, a ime im beše „ljubav" iz ravnice.

U toj noći, modroj, beloj, nisu znale, šta će biti kada sutra sunce svane i ogreje stare platane.

Raskošno se nadvisili i prosuli zrake sunca, plavetnila, ali grlice više ne ćućore.

Ostale su u svom domu, pišu neku pesmu novu, niti radosne, niti tužne, dve grlice, tek, nedužne.