|
Wagner - Bohn - Toza -
Polet - Polet nexe grupa
Od ciglane Ištvana
Wagnera (1907-1922) pa posle parne ciglane i crepane braće Bohn
(1922-1945), dolazimo do imena "Polet". Taj
naziv će ostati sve do privatizacije to jest 2003. godine, kada
ciglana i crepana sa keramikom dobija današnji naziv Polet nexe
grupa. Do sada je tako bilo poznato, međutim dokumenti koje ja
posedujem a koje ću sada prvi put da objavim, otkrivaju sledeće׃
|
Na pečatu memoranduma parne
ciglane Bohn iz 1941, 1944 i 1945 decembra stoji, BRAĆA BOHN
- parna tvornica opeka i crepova VRANJEVO-NOVI BEČEJ. |
Na pečatu memoranduma parne
ciglane Bohn iz 16. oktobra 1946. godine stoji, BRAĆA BOHN
parna tvornica opeka i crepova NOVI BEČEJ. |
Sledeći memorandum nam otkriva
da je posle naziva braće Bohn, parna ciglana prvo nosila ime
Toze Markovića pa tek posle Polet. Na pečatu memoranduma
industrije cigle i crepa Toza Marković od 3. februara 1947.
godine stoji, "TOZA MARKOVIĆ" industrija cigle i crepa NOVI
BEČEJ-VRANJEVO. |
|
Na rešenju Glavne direkcije
građevine i drvne industrije NRS koji nosi datum 26. juli
1947. godine, konačno dolazimo do naziva "POLET" industrija
cigle i crepa u Vološinovu (naziv našeg mesta od 1946-1952.
godine). |
Na pečatu Poletovog memoranduma
od 26. januara 1948. godine stoji, "POLET" industrija cigle
i crepa VOLOŠINOVO. |
Vraćanje naziva Novi Bečej jasno
se vidi na pečatu Poletovog memoranduma od 1. oktobra 1952.
godine gde stoji, »POLET« industrija cigle i crepa Novi
Bečej. |
Po ovim dokumentima
sasvim je izvesno da je ciglana i crepana braće Bohn posle
nacionalizacije nekoliko meseci nosila naziv TOZA MARKOVIĆ da bi
posle bila preimenovana u "Polet". Zašto se to dogodilo možemo samo
da nagađamo. Verovatno je po partijskoj direktivi odlučeno da
ciglana i crepana braće Bohn u Kikindi dobije ime Toza Marković,
koje i danas nosi, a novobečejsku-vranjevačku nazvaše "POLET".
Andre Karolj
|
