Prva Srpska Zemljoradnička Zadruga osnovana je u Vranjevu mesecu novembra 1909. godine. Osnivači zadruge bili su: Dušan Vujackov, Bogoljub Malešev, Miloš Isakov, Ivan Popov, Nova Dujin, Živa Malešev, Živko Pejin, Nikola Tomašev, Marinko Perić, Arkadije Miletić, Živa Pantelić, Joca Vrebalov i Isa Tomašev. Za pretsednika zadruge izabran je Dušan Vujackov, a za poslovođu Bogoljub Malešev, koji su i najviše zasluga stekli oko osnivanja zadruge.

Zadruga je odmah po osnivanju izabrala upravni i nadzorni odbor i otpočela rad. Najviše se obrađivala zakupljena zemlja, a koju su zemlju zajednički obrađivali. Bilo je godina, kada su obrađivali i preko 100 kat. jutara. Zadruga je lepo napredovala, sve do svetskog rata, kada je morala rad prekinuti i nastavila ga je tek po Oslobođenju.Posle Oslobođenje povećao se broj zadrugara, tako isto i zadružna imovina, zadrugari su počeli ulagati novac na štednju, stvorili su podzadruge i tako svaka podzadruga je sa svojim članovima zajednički posao obavljala.

Posle 1923. godine osetio se u zadruzi još bolji napredak, jer se stvorio pri zadruzi rezervni fond, a to je čista imovina zadruge. Od 1923. godine krajem svake godine unašeo se prihod u rezervni fond, tako da danas zadruga ima do 30 hiljada dinara rezervnog fonda. Da bi se imovina zadruge još bolje osnažila, glavne skupštine su donašale i korisne odluke. Donošena su rešenja da svaki član mora uneti obavezan ulog od 50 dinara, udeo od 100 dinara i nedeljnu štednju od 2 dinara. To je sve važilo i za novog člana, koji je hteo postati članom zadruge.

Na sve te pomenute uloge članovi dobijaju lepu godišnju kamatu. Članovima se daje i zajam pod povoljnim uslovima tako, da je kamata na zajam smanjivana od 18 procenata na 10. Na svoje uloge ulagači primaju od 6 do 10 procenata kamate. Članovi su obavezni da posećuju zadrugu svake nedelje gde im se daju pouke i tako isto i poučna predavanja.

Prema zadružnim pravilima za njen rad je odgovoran na prvom mestu upravni i nadzorni odbor. Isto tako je odgovoran i svaki član zadruge. Za uloge i izdate zajmove jamči na prvom mestu rezervni fond. Ako nedostaje rezervnog fonda, onda imovina upravnog i nadzornog odbora i na posletku imovina i svih članova.Današnje imovina svih članova zadruge jeste u vrednosti / zemlja, kuća, pokretnina / preko 7 milijona dinara. Zemlje pojedini članovi skupa imaju 470 katasteskih jutara. Ove godine su osnovali članovi zadruge mlekarsku zadrugu, koja će otpočeti svoj rad iduće godine, a koja do danas u mestu nije postojala.

Gore pomenute cifre pokazuju da Prva Srpska Zemljorednička Zadruga u Vranjevu lepo napreduje, a da bi još bolje napredovala, a napredak zadruge je i napredak njenih članova, potrebno je, da se upisuje što više valjani zemljorednika u zadrugu, te bi time osnažili zadrugu i sebe, a donekle i izbegli sadašnju krizu, koju oni najviše osećaju. Naročito je danas potrebno, da se svi zemljoradnici udružujete, jer će se i zajam od Privredne Agrarne Banke davati preko zadružnih saveza.

Ovo je ukratko izloženo stanje i rad Prve Zemljoradničke Zadruge u Vranjevu, a koga još više interesuje može se informisati svake nedelje od pola dva do pola četiri po podne u školi potpisanog.

U Vranjevu (Banat) 18. okt. 1929. godine

Poslovođa Prve Srpske Zemljoradničke Zadruge u Vranjevu Žarko Nikšić, učitelj