почиње његовим доласком у Нови Бечеј. Година која то обележава је 1898. Гигу тада у Нови Бечеј доводи Јован Радак, штампар из Кикинде, који отвара филијалу своје штампарије и књижаре. Гиги је поверио рад у књижари и штампарији, што је учинило да Гига стекне знање и искуство у овим пословима, осамостали се, преузме Радакову књижару и штампарију, те постане њен власник. Његов жиг штампара налази се пре свега на канцеларијском материјалу који су користили судови, општине, школе и трговине. Штампао је и књиге краћег садржаја, као и плакате. Гигине плакате су позивале на игранке и балове и наговештавале комплетна културна збивања Новог Бечеја и Врањева. Такође је био и највећи издавач новобечејских разгледница, али их није он штампао. Остаје питање да ли само чиста способност и пословна надареност, или и нешто друго, што Гиги не би ишло на част, даје му пуно својинско право над књижаром и штампаријом. У сваком случају Гига Јовановић постаје виђен Новобечејац, активан и присутан у свему што је Нови Бечеј карактерисало и обележавало у том времену. Изгледом беспрекоран, елегантан, комплетан у детаљима који су значили статус, дугобрад, са јаком дозом сигурности у себе, неодређене самоуверености, у сваком случају западао је за око.

Шта следи даље? Гига Јовановић је 1910. године стекао власништво над недељним листом – Турски Бечеј (Törökbecse). Начин је виђен и интересантан. Једне ноћи картајући се са Гигом Јовановићем, Јене Ласлу, власнику листа Турски Бечеј (иначе Гигином књиговођи), срећа на карти је окренула леђа, и до зоре је изгубио свој лист. Нови власник недељника Турски Бечеј, Гига Јовановић, остао је у обавези да Ласла задржи за главног уредника, све док је лист у његовом власништву. Гиги, који је полако прелазио у клерикалне воде, стил писања главног уредника није одговарао (отворено писање и критика виђених и јавних личности). Да би могао да смени Ласла направио је савез са др Јожефом Кенцелом и Артуром Амбрушем, свештеником, као да су они постали нови власници недељника. Сада није било препреке да се главни уредник Ласло Б. Јене отпусти, што је и учињено.

Година 1920. карактерише Гигин пословни успех – именовањем за генералног директора Турскобечејске штедионице, што остаје пуних 24 година, до краја свог живота.

Сасвим потврђен у пословном свету, придодаје себи и друге обавезе: дугогодишњи је председник Добровољног ватрогасног друштва и главни старешина удружења "Сокола".

Оно чиме се још бавио, а било је уједно и дар и љубав, је цвећарство. Кућа у којој је живео, у улици Војводе Мишића, сада Петра Драпшина (на месту спортске хале), била је препуна цвећа. Цвећарску башту и стакленик је имао на углу Маршала Тита и Петефи Шандора, а башту на месту где се сада налази силос.

Један је од ретких у Новом Бечеју који је поседовао свечана каруца, и каруца за лов, једнопрег за доношење штампе са железничке станице, аутомобил.

Госпођи Наталији Марић остао је у сећању као "врло елегантан, изузетан плесач" и како је још рекла "волео је да се истиче и волео је да се фотографише". Такође се сећа Светосавског бала 1931. године, где је са Гигом отворила плес играјући валцер.

Године које је провео у Новом Бечеју доживеле су разне промене. Дешавања су утицала на људе, повређујући их, гурајући их напред или вукући их дну. Гига, на свој начин врло прилагодљив, одолевао је таласању тог времена и наравно опстао.

У приватном, породичном животу, дешавања нису имала јаку узлазну линију. Оженио се рођаком Јована Радака, госпођицом Браниславом Тајсић из Старог Бечеја 1902. године. Жену је изгубио кратко после рођења сина Мише. Гига се више није женио, а бригу о сину преузима сестра Софија. Тужан догађај уследио је у Гигином животу 1920. године, када му умире син Миша. Губитак сина јединца, учинио је да се Гига крајем двадесетих разболи и до краја живота потпуно посвети послу.  

Гига Јовановић је умро 08. јануара 1944. године. Од куће до цркве ковчег су носили на рукама. До гробља ковчег са Гигом однела су ватрогасна кола у која су била упрегнута два мркова. Девет свештеника присуствовало је својом службом сахрани. Кажу да је тај дан био јако хладан и снежан.

Сигурно о Гиги није све речено, а можда је и сасвим довољно. У сваком случају, оволико само ради подсећања или пак упознавања.

André Karolj