|
 У
световном животу Недељко Иличић рођен је 6. новембра 1906. године у Новом
Бечеју од оца Недељка и Софије рођ. Туцаков. Завршивши основну школу у
родном месту похађа гимназију у Великом Бечкереку, а после завршене
Богословије у Сремским Карловцима дипломирао је на Богословском факултету у
Београду као питомац епископа темишварског Георгија Летића. Исте године је и
замонашен од стране архимандрита Саве (Трлајића) епископа горњокарловачког у
манастиру Крушедол на Ђурђиц, кога ће ускоро Никанор наследити на
епископској катедри. У то време постао је и сабрат манастира Св. Ђорђа у
Темишварској епархији и постављен за суплента гимназије у Великом Бечкереку.
Постављен је и за парохијског ђакона где је радио на организацији
богомољачког покрета. Професорски испит положио је 1933. године ,
а 1939. постао је протођакон на ком положају је био све до 20. маја 1947.
године. У чин презвитера рукоположио га је већ 24 маја исте године
митрополит загребачки др Дамаскин. Хиротонисан је за епископа у Београдској
саборској цркви
3. јуна 1947. од стране патријарха српског
Гаврила.
Поред епископата
горњокарловачког добио је и администрацију и епархију далматинску где је ту
дужност обављао све до 1951. године. У прилично тешким политичким условима
у време преузимања епархијске власти жестоко
је претучен у Кистању и физички спречен да дође у седиште епархије од стране
припадника нове власти. По својој жељи премештен је 1951, године у Сремску
епархију где се посебно ангажовао на како
 таквој обнови порушених и ратом
оштећених манастира из времена Независне државе Хрватске. После смрти
епископа бачког Иринеја Ћирића изабран је за епископа бачког 1955. године на
којој дужности је био све до своје смрти.
Веома
много је писао и објављивао. Још као професор написао је уџбеник из
литургике за четврти разред средњих школа и Катихизис. Писао је текстове у
црквеним часописима Духовној стражи и
Гласнику Српске православне
цркве.
Умро је 6. новембра 1986. године
у Сремским Карловцима, а сахрањен је у порти Саборног православног храма у
Новом Саду поред бачких епископа Митрофана
Шевића и Иринеја Ћирића.
Текст је написан на основу података из књиге
Српски јерарси од 9 до 20 века
епископа шумадијског Саве (родом из
Сенте), Београд 1996. и на осову мојих истраживања.
Проф. др Александар Касаш
|
