Следеће,
2008. године новобечејска Основна школа «Милоје Чиплић» обележиће век
постојања. Мало ко од данашњих ђака, а и старијих, уопште зна ко је био
човек по којем се наша школа зове и звала после Другог светског рата.
М. Чиплић, био је један од тројице
синова учитеља новобечејског Жарка и жене му учитељице Саре, који су
оставили не малог трага, у културном и просветном животу нашег града у
периоду између два светска рата. Имали су три сина. Поред Милоја, имали су и
рано умрлог, учитеља Јована, који је сахрањен на новобечејском гробљу, преко
пута гробнице чувеног Гиге Јовановића, те познатог књижевника Богдана.
Милоје се родио 25. фебруара 1912. године у Н. Бечеју где је завршио основну
школу, а гимназију похађао у родном месту, Србобрану и данашњем Зрењанину.
Једно време је похађао и учитељску школу у Сомбору као и сликарску школу.
По
завршетку средње школе уписује се на психолошку групу Филозофског факултета
у Београду, али је убрзо прешао да студира права, која није завршио. Веома
рано бавио се глумом, био дописник разних новина, чиновник и благајник
месног позоришта, али му је главна преокупација била књижевност.
Као млад интелектуалац веома рано
је прихватио револуционарне идеје социјалне правде, као и многи други тадањи
интелектуалци из «добро стојећих кућа». Због таквих схватања, два пута је
хапшен у Н. Бечеју 1929. и 1934. године. Веома много је читао, а одушевљавао
се делима Достојевског, Толстоја, Тургењева, Горког и других. Рано се
упознао са Јованом Поповићем из Кикинде који је на њега много утицао у
књижевном и револуционарном смислу, а који је већ тада писао тзв. социјалну
поезију. Милоје је као велики интелектуалац и дописник многих листова,
посебно новосадског Дана много писао и бележио пуно тога што се дешавало у
Новом Бечеју и Врањеву.
Посебно су занимљиви његови
коментари представа о гостовањима Српског народног позоришта из Н. Сада.
Године 1935. одлази у Церову, село близу Ивањице, али и тамо, надаље много
пише, посебно за Летопис Матице српске. Године 1938. прелази у Н. Сад и
сарађујући пуно са Васом Стајићем и Младеном Лесковцем постаје чиновник
Туристичког друштва Фрушка гора које је окупљало тада тзв. «револуционарну
омладину». Новембра 1939. одлази на служење војног рока у Бања Луку, где је
био писар у штабу пука. Распад прве југословенске државе 1941. дочекао је у
Београду где се укључио у револуционарни комунистички покрет, али и тада
много пише посебно роман Тамнице. У тадашњим ратним околностима, нове
окупационе власти биле су упознате са Милојевом комунистичком
револуционарном активношћу и 2. октобра 1941. године га хапсе, а 17. октобра
га и стрељају у Јајинцима код Београда.
Проф. др Александар Касаш
(Текст је написан на основу
књиге М. Чиплић,
Сан о револуцији и на основу истраживања аутора овог текста)
Još o Miloje
Čipliću
