Тридесетих година XIX века млади капетан из Веспрема, Липот Рохонци, на балу у Пожуну упознао је једну од три унуке турскобечејског властелина Павла Хаџимихајла, Клару Сисањи. Из тог познанства се родила љубав која ће Липота Рохонција довести у Турски Бечеј.

Ступајући у брак, Кларин мираз од 2.000 јутара земље определио је Рохонција да се настани у нашем месту и да се посвети организовању обраде земље. Кућу је саградио на садашљем месту биоскопа уз саму долму. На свом имању на Бисерном острву је подигао мањи каштел са винским подрумом и шталама за тркачке коње који су се са успехом такмичили у Европи.

Почео је са повртларством и воћарством, да би касније узгајао бостан, грожђе и винову лозу. Просеком Борђош 1858. године велики део његовог имања постало је острво, оивичено Старом Тисом и новим коритом Тисе. Принос и квалитет рода се од тада повећао, те су то острво назвали Бисерно острво. Бисерно острво је било с тога што се ту узгајала једна врста диње названа Тиски бисер. Те диње на равној и песком богатој земљи изгледале су као мноштво расутих бисера.

Син Липота и Кларе, Гедеон Рохонци, преузевши од оца имање, учинио је европски познатим производе са Бисерног острва. Једно од главних производа је била диња Тиски бисер, а друго вино Мускат, нама познат Крокан. Ради што бољих пласмана својих производа штампао је рекламне разгледнице које су уједно биле и ценовник његових понуда. Те разгледнице су биле штампане на немачком, мађарском и вероватно на српском језику. Наруџбе је примао путем дописних карата, телеграмски као и телефонски. Испоруке је вршио у специјалним корпицама капацитета од 5 килограма из Турског Бечеја, као и из свог стоваришта у Будимпешти.

Рохонцијеви наследници су после 1919. године већи део свог времена проводили у Мађарској. Аграрна реформа после I светског рата није им окрњила имање. Њихов спахилук на Бисерном острву успешно је опстајао све до привредне кризе. После тога ослабљени наследници све мање и мање улажу у своје имање и њихови производи губе квалитет и конкурентност на тржишту.

Prilikom prelaska iz kapitalističkog društvenog urađenja u sosijalističko, posle 1945. godine, imanje grofa Gedeona Rohoncija se nacionalizuje i predaje Poljoprivrednom dobru „Sokolac". Voćnjaci, vinogradi, baštovanluk, dvorac i ostali objekti jedno vreme se održavaju i obnavljaju da bi osamdesetih godina počelo polako umiranje imanja Biserno ostrvo. Tako se dolazi do neizbežnog stečaja, da bi krajem devedesetih godina uprava „Sokolca" počela sa privatizacijom.

Posle raspisivanja javnog konkursa 2005. godine, Euro-plan iz Novog Sada čiji je vlasnik Bora Gvozdenović, a ujedno i zastupnik praunuka Rohoncija, Kristijana Šauške, dobija 350 katastarskih jutara Rohoncijeve zemlje na 20 godina. Posle donošenja zakona o denacionalizaciji naslednik očekuje povraćaj svoje dedovine sa 620 katasterskih jutara zemlje. Planovi za obnovu celokupne proizvodnje, uređivanja imanja, kao i sređivanja dvorca su u pripremi.

О технолошким и органолептичким карактеристикама сорте Мускат Крокан професор др Лазар Аврамов пише следеће:

"Карактеристике шире: садржај шећера у шири од 18-20 %, док садржај укупних киселина варира од 6-7 g/l. Шира је безбојна пријатног мускатног укуса и мириса.Рандман сока 65%.

Карактеристике вина: вино садржи 10-12% алкохола и 4-5 g/l укупних киселина. Вино је питко, освежавајуће, пуно, хармонично са финим мускатним мирисом и укусом. По квалитету сврстава се у групу квалитетних вина. Када је у питању комерцијални моменат, неки произвођачи га сврставају и у врхунска вина. Иначе, вино се може сврстати и у групу ароматичних вина."

Andre Karolj