Рођен је 13. јуна 1906. године у Новом Бечеју. Војну академију завршио је 1929. године у Дубровнику. Убрзо је постао поручник бојног брода прве класе и командант једног од четири речна монитора, које је тада имала Краљевина Југославија и то монитора «Драва» који је највише патролирао Савом.

Војни брод је био тежак 526 тона, брзине 13 чворова на сат. У кулама је имао два топа и три хаубице калибра 120 мм, а располагао је и са два противавионска топа 66 мм и седам митраљеза.

У Априлском рату 1941. године подржавао је повлачење југословенске војске према југу. Проглашењем Независне Државе Хрватске 10. априла и нападом Мађарске на Југославију, следећег дана отпочеле су жестоке борбе и на Сави.

Дванаестог априла 1941. «Драву» је ујутро напало девет немачких «Штука». Један противнички авион је био оборен, али је убрзо погођен леви бок брода где се налазила стројарница и брод је почео да тоне.

Берић је наредио осамдесеторици морнара да напусте брод. Он је остао на њему. Мада је био рањен само у руку није желео да напусти свој број и погинуле морнаре. Према причању преживелих стајао је у ставу мирно поздрављајући изрешеталу југословенску заставу.

Брод је потонуо у близини Челарева. Берићев леш вода је избацила код Старих Бановаца. После есхумације сахрањен је на сеоском гробљу. Иза себе оставио је сина Ивана.

Данас у Новом Бечеју улица између главне Маршала Тита и Петра Драшина носи његово име. Бар на тај начин Новобечејци су се одужили овом храбром војнику и земљаку.

Проф. др Александар Касаш