U sredu, 10. oktobra, u donjem holu novobečejskog Doma kulture, održana je premijerna projekcija dokumentarnog filma “Borđoš 7000 godina pre” koji govori o arheološkom nalazištu Borđoš i rezultatima arheoloških istraživanja koja su vršena na njemu poslednjih četiri godine.

Nalazište Borđoš svoj naziv duguje naselju koje se nalazilo u periodu neolita na obali Tise, nedaleko od Novog Bečeja, a koje je postojalo nekih pet vekova. Istraživanja su sproveli arheološki tim Muzeja Vojvodine i Institut za praistoriju i ranu istoriju “Kristijan Albreht” univerziteta u Kilu.

Govoreći o filmu, Aleksandar Medović, arheobotaničar i viši kustos Muzeja Vojvodine u Novom Sadu, rekao je da je reč o naučno-popularnom stilom kojim se teži da se rezultat ozbiljnog istraživanja predstavi što široj publici. “Ima tu i igranih scena, ima tu i naših nalaza do kojih smo došli tokom poslednje četiri godine, ali to je, pre svega, atmosfera i ono što ljudi vole da vide, a to je nešto kao Diskaveri. Koga god da sam pitao, svi znaju za ovaj tv kanal i za arheološke filmove, pa zašto onda mi ne bismo uradili nešto takvo kod nas, jer zaista imamo povod zašto bismo to mogli da uradimo s obzirom na to da imamo nalaze i rezultate istraživanja, tako da smo se zaista potrudili da prikažemo život pre 7.000 godina i kako je on izgledao na ovim područjima. Naša je želja da nauku kojom se bavimo predstavimo svetu” rekao je Medović. On je dodao i da je priličan izazov praviti film sa tolikom vremenskom distancom, ali i da je ovo način da se nauka približi građanstvu: “Mi smo zaista pokušali da pomognemo našim partnerima, da ih uputimo u praistoriju, da im pokažemo šta ona sa sobom nosi i kako je to izgedalo. Nije jednostavno napraviti filmove o praistoriji za nekog ko dolazi iz današnjeg vremena. Zaista im je bila potrebna naša pomoć, a i mi ne bismo mogli bez njih, takođe. Dakle, ovo je sinteza filmske industrije i nauke i mislim da je to budućnost jer je nauka zapala u ćorsokak, ljudi koji se bave njome se samo bave naukom, a ostalo stanovništvo nema ništa od toga ili retko kada ima priliku da vidi tako nešto”

Premijeri filma prisustvovao je i Rastislav Durban koji potpisuje režiju ovog ostvarenja. On je rekao da nije bilo lako raditi na ovakvom projektu, ali da je zadovoljan krajnjim rezultatom. “Morao sam da učim radeći film. Bilo je zahtevno jer su naučno-popularni filmovi, pogotovu arheološki, jako teški. Postavlja se pitanje na koji način održati pažnju gledalaca. Mora se napraviti priča, a praktično imate da snimate nalazišta, krhotine i kako onda naterati gledoca da to gleda sat vremena. Postojao je problem sa dramaturgijom i naravno sa budžetom jer film nije prošao ni na jednom konkursu za sufinansiranje od države, a zahtevno je bilo i u smislu što film ima 28 snimajućih dana. Imali smo veliku ekipu od oko tridesetak ljudi koji su radili na filmu. Zaista mislim da smo napravili, što bi se ovde reklo „štogod“, pa ćemo videti. Film je otišao u distribuciju, bio je na festivalu arheološkogfilma na Kritu, a pozvan je posebno u Ameriku na još jedan festival arheološkog filma, videćemo” rekao je Durban.

panel
5340
Članaka
panel
3849
Fotografija
paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Poslednje fotografije

23.10.2019. (10 fotografija)
Svetozar Štefkić
Svetozar Štefkić
13.10.2019. (23 fotografija)
Antifašistička borba u Banatu
Antifašistička borba u Banatu 1941-1944
23.10.2019. (19 fotografija)
Foto-ep o Kumanu

08.11.2019. (15 fotografija)
Priča o domu

Da li ste znali...

da je Tisa je početkom XX veka bila kod Novog Bečeja široka 230 metara pri nis­kom vodostaju, 302 m pri srednjem i 1.68o metara pri visokom vodostaju. Dubina pri niskom vodostaju 4,2 metra, 7,7 pri srednjem i 9,7 pri visokom vodostaju.