Omladina bez svog doma

U centru Novog Miloševa, iza lepog parka, (nalazi se zgrada koju meštani zovu  “omladinski dom". Zaista, kada se stranac uputi ka toj zgradi, koja ga privlači svojim lepim izgledom, pomisliće da je stvarno izabrano najlepše mesto gde će omladina da se zabavlja i odmara.

Na ulazu, na mermernoj ploči uklesane su reči: “Omladina Novog Miloševa izgradila je ovaj Dom dobrovoljnim radom uz pomoć ostalih društvenih organizacija". Dom posvećuje svom junačkom sekretaru SKOJ-a Milenku Milovanovu. OMLADINA NOVOG MILOŠEVA 25. maja 1959. godine".

Jasno je, da onaj koji prvi put vidi tu zgradu, očekuje da će naići  na ono što je prisno vezano za mlade ljude, ili bi bar trebalo da tako bude. Na žalost, umesto fiskulturnih sprava, šah.tabli, knjiga, omladinskih listova, radia, televizora i sl. u sali će se naići na bilijarski sto, šank sa obilјem alkoholnog pića i, kao  u čuvenim kockarnicama, na masu kartaroša. Dodajmo dim, buku, uzvike: sans! raub! tabla! i psovka iz usta pijanih stranac će se zapanjiti i zapitati: šta je ovo, da li je zaista ušao u omladinski dom i da li ga natpis na ulazu vara?

Ko može da mu na ovo odgovori?

Mnogo je žalbi na današnju omladinu, pogotovo na seosku. Neke su opravdane, ali neke možda i nisu. Da li je ona kriva što nema gde da se provodi slobodno vreme u selu. Sigurnoo je da bi mnogi hteli da vežbaju na spravama, da čitaju, da igraju, da glume, da pevaju… Ali gde to da rade? Sve se svodi na igranku nedeljom, a šta će sa ostalim slobodnim vremenom u toku nedelje?

Neko će reći: čekaju da im neko drugi stvori uslove za zabavu i sportski život. Ali, da li takvi zaboravljaju natpis na mermernoj ploči i jasne ,reči ko je taj dom izgradio i kome je namenjen? Verujem, onda kada je građen dom niko nije mislio da će on biti centar za obuku kartaroša, kafana i slično tome. On to u prvo vreme nije bio.

Postavlja se sada pitanje ako je NEKO od nekadašnje fiskulturne sale i omladinskog doma stvorio kafanu, postoji li NEKO ko će omladini vratiti njihovu salu koja bi sigurno bila korisnija i omladini i meštanima nego ovo što je sada u njoj.

Za NAŠE Novine

To što sajt novibechej.com ima prilike prezentovati NAŠE Novine od prvog do poslednjeg broja, prvenstveno treba da smo zahvalni Aleksandru Radakoviću - Aci (1939-2019), koji je sačuvao sve brojeve i ukoričio ih u štampariji 1 Maj, gde je jedno vreme bio u stalnom radnom odnosu. Zahvalni smo i Acinoj supruzi Vidosavi (Mijatov) Radaković, što nam je dozvolila digitalizaciju ove za Novi Bečej vredne zaostavštine kako bi bila dostupna svim zainteresovanima.