Privatna gimnazija

Pored Ženske ruske gimnazije — Harkovskog instituta, Novi Be­čej je od 1924. imao i osmorazrednu — ili kako se to tada nazivalo — potpunu gimnaziju. Njen puni naziv je bio: »Privatna s pravom javnosti mešovita puna realna gimnazija u Novom Bečeju«. Ta gimnazija imala je ista prava kao državne gimnazije s tom razlikom što je izdr­žavanje išlo manjim delom na teret opštine, a većim na teret porodica učenika. Visina školarine zavisila je od visine poreza učeničkih rodite­lja. Siromašni učenici su bili oslobođeni školarine, ali takvih je bilo vrlo malo, jer sirotinja je jedva čekala da dete poodraste i da ga za­posli kod gazda, ili da ih daju za šegrte i da se tako oslobode izdržava­nja.

Novobečejska gimnazija je, u stvari, preseljena iz Žombolja, ka­da je Jugoslavija ovaj grad u zamenu za Jašu Tomića i Pardanj (Među) predala 1923. godine Rumuniji. Direktor Gimnazije Vladimir Zdelar, bio je dugogodišnji profesor II muške gimnazije u Beogradu, a pre toga je već imao privatnu školu u Beogradu, pa ovaj poduhvat za osniva­nje privatne gimnazije u Novom Bečeju za njega nije bilo nešto novo i nepoznato.

Škola je dobro došla Novobečejcima i Vranjevčanima, ali isto tako i Starobečejcima, jer je Stari Bečej u to vreme imao samo nižu — četvororazrednu gimnaziju, pa je tridesetak i više đaka viših raz­reda svakodnevno dolazilo brodom iz Starog u Novi Bečej. Pored njih, bilo je đaka i iz okolnih sela: Melenaca, Kumana, Beodre i Draguti­nova (Novog Miloševa), a bilo ih je i iz Kikinde i Bečkereka (Zrenjanina). U svih osam razreda imala je 260—280 đaka.

Gimnazija je 1929—30. školske godine imala 163 učenika, ali je te godine imala samo više razrede, od IV do VII, jer smeštajni uslovi, u kojima je radila nisu obezbeđivali uspešnu nastavu, I, II i III razreda, onako kako je to bilo u prethodnim godinama. Već sledeće 1930/31. školske godine otvoreni su I i II razred (verovatno je obezbeđen potreban prostor), jer je jedna klasa, od 28 učenika završila VIII razred. Ta pretpostavka zasniva se na delovima izveštaja u ko­me stoji: »Škola je i ove godine radila u velikoj, trospratnoj držav­noj zgradi, gde su smešteni još i građanska i osnovna škola. Podela prostorija nije racionalno izvršena, pa je to bilo od prilične smetnje po nastavu. Npr, odeljenja osn. škole i gimnazije bila su zajedno na poslednjem spratu dok su na spratu ispod bile učionice građanske i osnovne škole. Povrh svega, gimnaziji je za učionice bilo dodeljeno pet soba, od kojih su dve izvanredno male. Nameće se samo po se­bi sprovodljivija i racionalnija odluka za dalji rad i napredak škole«.

Gimnazija je imala šest stalnih profesora i četiri honorarna nas­tavnika. Za razliku od Građanske škole ovde je svaki profesor imao veći fond časova nedeljno što ilustruje privatno-racionalno trošenje raspoloživih sredstava.

Profesori Privatne gimnazije u Novom Bečeju 1929/30.:

Dragutin T. Simonović, direktor, ukupno 16 godina službe, od toga 3 u ovoj školi. Predavao Botaniku V razredu, Zoologiju VI raz­redu i Geologiju VII razredu. Ukupno časova nedeljno 7, inače je in­spektor Ministarstva prosvete u penziji.

Ante A. Jagić, profesor, 36 godina službe, 4 u ovoj školi. Pre­davao latinski jezik u V, VI, VII i VIII razredu i srpski jezik u IV, VII i VIII razredu. Razredni starešina VIII razreda, ukupno časova nedeljno 28, inače profesor u penziji.

Ivan L. Podgornij, suplent, ukupno 18 godina radnog staža, u ovoj školi 6. Predavao matematiku u V, VI, VII i VIII razredu, hemi­ju u IV i VII, fiziku u VII i VIII. Razredni starešina VI razreda, uku­pno časova nedeljno 29.

Aleksandar P. Belikov, profesor, ukupno 5 godina radnog sta­ža u školi 2. Predavao nemački jezik u V, VI, VII i VIII razredu, fi­lozofiju u VIII, Istoriju u V i geografiju u IV razredu. Razredni stare­šina VII razreda, ukupno časova nedeljno 24.

Olga A. Belikov, suplent, ukupno 4 godina radnog staža, u ško­li 3. Predavala francuski jezik u svim razredima i srpski jezik u V i VI razredu. Razredni starešina V razreda, ukupno časova nedeljno 24.

Radomir P. Pavić, suplent, ukupno 1 godinu staža i to u ovoj školi. Predavao istoriju IV, VI, VII i VIII razredu, geografiju V, IV i VIII razredu. Razredni starešina IV razreda, ukupno časova nede­ljno 17. Radomir Pavić je došao 15. II 1930, na mesto otišlih Perside Miladinović i Janje Vidaković.

Škola se izdržavala u 1929/30. školskoi godini od školarine. Je­dino je veliku pomoć od 8.000 dinara pružila opština Vranjevo.

Ukupni prihod škole:

naplaćen do 28. juna - 293.550 din.

nenaplaćeni do 28. juna - 10.350 din.


Svega - 303.900 din.


Ukupni rashodi:

Isplaćeni do 28. juna – 273.500 din

neisplaćeni do 28. juna – 3.016 din

Svega -  276.516 din.

Prema tome, školska 1929/30. godina završena je sa suficitom.

Na žalost — gimnazija je delimično zbog loših smeštajnih uslova, a delom zbog nastale privredne krize i smanjenja broja učenika, iz okolnih sela, prestala sa radom 1931. godine.

Tako je Novi Bečej ostao, u istoj godini, bez obe gimnazije, a privreda Novog Bečeja i Vranjeva bila lišena, baš u najodsutnijem trenutku, značajnih konzumenata njenih proizvoda.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da se prvi i jedini  bioskop »Vojvodina» posle  II svetskog rata nalazio u Zadružnom Domu, koji je izgrađen 1952. godine?