Dodela zemlje pojedinim porodicama

Zemlja u Banatu, kao što je već istaknuto, pripadala je caru, koji je daje u posed s pravom nasleđa. Zemlju nasleđuje najstariji sin, a svoju braću isplaćuje sa 3/4 otkupne vrednosti.

Zemljišni posed je deljen u zavisnosti od veličine porodice, a sastojao se: od cele, polovine i četvrtine sesije. Cela sesija, prema planu Kempele, za Banat iznosila je 37 jutara i to: 24 jutra oranice, jedno jutro bašte i dvorišta, 6 jutara livada i šest jutara utrine, što je ukupno 37 jutara ili lanaca (šta je u tom kraju uobičajeno kao naziv). Polovina sesije sesastojala iz 21 jutra (lanca) i to: 12—1—4—4 jutra; četvrtina je imala 13 jutara 6—1—3—3.

Da bi se obezbedila obrada zemlje predviđeno je, da se onom, koji za dve godine ne obradi dobijenu zemlju, smanji posed na naredni niži stepen. Ako je imao celu sesiju na polovinu, a ako je posedovao polovinu na četvrtinu sesije.

Rimokatoličkim sveštenicima se dodeljuju dva kućna grunta (dva jutra) i dva lanca livada, pravoslavnom samo jedno jutro (grunt), a đakonu pola jutra grunta.

S obzirom da je za sela predviđen po jedan birt (gostionica) i po jedna kasapnica (mesarnica) to se i za ove dodeljuje po jedan grunt od po jednog jutra. Za zanatlije je predviđeno pola jutra grunta.

Interesantno je istaći da je Srbima i Rumunima dodeljivana po cela sesija zemlje, bez obzira na veličinu porodice, ali pod uslovom da sva bude obrađena za šest meseci. Ako to ne uspeju, posed će se smanjiti na prvi niži stepen. To se objašnjava time što su Srbi i Rumuni stariji i iskusniji zemljoradnici od novodoseljenih kolonista, kao i da žive u zadrugama i da imaju dovoljno radne snage.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je prvi direktor privatne Gimnazije u Novom Bečeju 1924. godine bio beogradski profesor Vladimir Zdelar? Njegov grob se nalazi na novobečejskom pravoslavnom groblju?