Rasna živina rentabilan posao

(Intervju sa Bešlin Svetozarom, objavlјen u listu „Novo Miloševo”, broj 2-3, 1959. godine)

Od 100 komada pilića rase „Nјuhemšir" koliko ih je dobio od Zemlјoradničke zadruge, Bešlin Svetozar je uspeo da othrani 95 komada (od toga 41 kokicu i 54 petlića). Nјegovi petlovi su toliko lepi i napredni da ih je Zemlјoradnička zadruga otkupila po 100 dinara plus 4 kg domaće za jedan kg i dala drugim domaćinstvima za priplod.

Rasna živina rentabilan posao

Svakako, najveće priznanje je osvajanje prve nagrade za uspešno odgajivanje rasne živine u iznosu od 5000 din.

Interesantno je napomenuti da ovaj odgajivač rasne živine vodi evidenciju o utrošku hrane, a vodiće je ravno godinu dana da bi video rentabilnost ovog posla. On već sada ima čistu dobit od 20.000 din. Ne računajući kokoši.

Nјegovih 37 nosilјa do 15. februara snelo je preko 2000 komada jaja, a sve su već u 6. mesecu pronele.

Interesantan je podatak i o tome da je ovaj napredni odgajivač živine izvršio uspelu „operaciju” guše nad jednim piletom, koja je potpuno uspela, tako da je „operisano” pile danas njegov najbolјi petao (težak je 3,5 kg).

„Moj uspeh nije slučajan” - rekao nam je na kraju drug Bešlin - „jer sam svoju živinu hranio isklјučivo koncentrovanom hranom uz upotrebu teramicina i stočne krede. Moj glavni savetnik u tom poslu je literatura po kojoj sam se apsolutno vladao. Drugu živinu više ne bih držao sem ove, a ove godine ću od Zemlјoradničke zadruge uzeti još 100 komada pilića. Dođite iduće godine, imaćete šta da vidite“, završio je Bešlin Svetozar.

Pozdravili smo se sa Bešlin Svetozarom i poželeli mu još mnogo uspeha u odgajivanju rasne živine.

“POP”

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je meandar Biserno Ostrvo, u to vreme najveća okuka Tise, dug oko 23 km prosecanjem novog korita 1858. godine u dužini od 8,3 km postaje mrtvaja. Meandar na području Medenjača u dužini od 15 km postao je mrtvaja 1863. godine prosecanjem novog toka u dužini 3,2 km. Ali, je još dugo posle toga meandar korišćen kao glavni plovni put, a prosek postao rukavac. Zbog toga je 1900. godine prosek proširen, a meander zasipan i Medenjača praktično tek 1900. godine postaje mrtvaja.