Moj brat

Moj brat Braša bio je živo i veselo dete. Čini mi se da je to dete u sebi i dan danas sačuvao. Što je dobro.

Moj brat

On je, kao mali, voleo decu, pa ih je sakuplјao po komšiluku i sa njima se igrao.

Voleo je i sa mnom da se druži. Bili smo kao blizanci. Događalo se da sa dve različite strane dotrčimo do mame da joj nešto kažemo. I govori on, istovremeno govorim i ja, potpuno iste reči, istim sledom ređaju se s dve strane i stvaraju jednu jedinu rečenicu.

Po kući je bilo i čupanja i grebanja i udaranja i čvrga, a kad idemo negde zajedno, mi idemo zagrlјeni.

Skoro upokojena Vera Kartelј, mnogi je znamo, imala je dve ćerke koje su se, kao i mi, kod kuće „slagale“. Pa je ona pitala moju mamu: „Kako se ta tvoja deca tako vole. Tako je lepo videti brata i sestru kako ulicom idu zagrlјeni!”

Ne znam da li ju je mama razuveravala ili je to za nju ostala nerešena zagonetka.

Moj brat je još kao dete bio pametan i izuzetno inteligentan. U osnovnoj školi su mu predlagali da preskoči jedan razred. Naravno, naši roditelјi to nisu želeli, već su izričito zahtevali da ostane sa svojom generacijom.

I danas, kada se nađemo, vreme nam brzo prođe u razgovoru i šali.

Da li ste znali...

da je meandar Biserno Ostrvo, u to vreme najveća okuka Tise, dug oko 23 km prosecanjem novog korita 1858. godine u dužini od 8,3 km postaje mrtvaja. Meandar na području Medenjača u dužini od 15 km postao je mrtvaja 1863. godine prosecanjem novog toka u dužini 3,2 km. Ali, je još dugo posle toga meandar korišćen kao glavni plovni put, a prosek postao rukavac. Zbog toga je 1900. godine prosek proširen, a meander zasipan i Medenjača praktično tek 1900. godine postaje mrtvaja.