Prošetaj sa tatom, ako smeš

Stigla u Miloševo pevačica, kafanska, naravno. Tatina biblioteka je bila u centru sela i to odmah pored kafane.

Gospođica pevačica svraćala je i u biblioteku, ali, svakako, ne zbog knjiga. Kružila je oko tate kao ptica grablјivica.

E, ali jednom se, baš nekako u to vreme, u biblioteci našla i moja sestra. Kada je videla ovu tip-top obučenu i očešlјanu pevačicu, počela je da kipi. Pevačica je baš pitala tatu da malo prošeta sa njom, ali je tata to odbijao na lep i kulturan način. Ona je insistirala govoreći: „Šta je, bojiš se žene?“ Tata je sve to prihvatio kroz šalu, ali je, u isto vreme, video crne smrtonosne oblake na ćerkinom licu.

Nekako se tata oprostio od pevačice, kada su Marici iz svih rupa na glavi počeli da ližu plamenovi i prosipa se lava. Da se ne bi raspala od muke, progovorila je čim je ova mlada dama izašla iz biblioteke. Kaže ćerka tati: „Da si ti sad sa ovom prošetao, ja bih se obesila o prvu banderu!“

Nasmejao se tata, prišao je Marici i polјubio je: „Zar si ti mogla i da pomisliš da bih se ja sa njom prošetao? Ne brini, ne bi tata to nikada uradio. Ali, sada baš želim da prošetam, i to sa tobom, hajdemo!“

Zagrlio je ćerku i izašli su u šetnju. Bila je ponosna na svog tatu.