Zamenik

Tata se jednog jutra brzo vratio sa posla, nije mu bilo dobro, pa me je pozvao da ga zamenim u biblioteci, što sam ja s radošću prihvatila. Imala sam tada osam godina.

„Samo otklјučaj, uđi, raširi novine po stolovima, lјudi će doći da čitaju, a ti sedi za moj sto i čitaj one nove slikovnice o Mikiju i Paji Patku.“ „Dobro“, rekla sam ja, uzela klјučeve i otišla skakućući. Uradila sam upravo tako kako je tata rekao. Ljudi su dolazili, čitali novine i odlazili. Ja sam se zadubila u čitanje kad me je prenuo jedan duboki muški glas. Glas je bio zdravo crn i imao je dugačke brkove. 

Zamenik

„Ko ovde radi?“ pitao je. „Moj tata”, rekla sam. „A šta onda ti radiš tu?” „Zamenjujem tatu, jer je malo bolestan.” „A, ko je tvoj tata?” „Vi ne znate mog tatu?”, začudih se ja. „Pa kako, njega svi poznaju!” „Baš svi?”, pita taj visoki crni čika. „Baš svi!”, kažem ja, sva ponosna. „Pa, dobro, ja nisam odavde, ali moraću da dođem neki drugi put, da ga i ja upoznam. Ako ga već svi znaju, hoću i ja.”

Rekla sam dobro, a jedva sam čekala da ode, da se ja vratim knjigama. Bila sam u biblioteci do isteka radnog vremena. Kada su se svi razišli, pokupila sam novine, zaklјučala vrata i otišla kući. Tati je već bilo puno bolјe.

„Gde si, tatino, jel’ bilo sve u redu?”, dočekao me je tata. „Jeste”, rekoh, a brke se nisam ni setila.

Sutradan, došao tata iz biblioteke, smeje se s vrata, što nije bilo retko, ali me, nekako čudno gleda. Onda me zagrli i sve nas zove da se okupimo oko stola. Doneo je neke novine, svi smo se skupili i on je počeo da čita. U novinama je pisalo o nekom čiki koji je razgovarao sa devojčicom u biblioteci, koja je opet zamenjivala svog tatu koji je bio bolestan. Pa ceo onaj „divan” između nas dvoje, a najviše je bilo naglašeno moje čuđenje što on ne zna ko je moj tata.

Onda je tata samo dodao: „Eto, ćerka nam izašla u novine.” Ja sam tih dana bila najpopularniji lik u našoj kući.

Inače, tata je već tada vodio biblioteku na jedan vrlo sadržajan način. Dovodio je velike, tada poznate pisce, pesnike, glumce, organizovao je književne večeri, priredbe. A ja sam uvek bila tu, uz njegove skute.

Sećam se da je bio pisac Slavko Vukosavlјević, zajedno sa Mladenom Olјačom. Gostovali su i Desanka Maksimović, Mira Alečković, Gvido Tartalјa, a najveća atrakcija bio je Čkalјa. Deca su ga prosto proganjala, nisu mu davali mira dok smo stajali ispred biblioteke i pričali.

Bilo je još puno takvih događaja. Znam samo da su mnogi od gostiju gostoprimstvo našli u našoj kući i na večeri i na spavanju.

U Kaštilјu, u Beodri, blizu naše kuće, jedno vreme bila su smeštena već odrasla ratna siročad, koju je tata često dovodio kod nas na nedelјni ručak. Mama se svega toga najbolјe seća.