Biblioteka

Tata je posle rata završio bibliotekarsku školu. Radio je u biblioteci, a svake godine prva upisana bila je naša porodica: tata Svetozar Bešlin, mama Desanka Bešlin, sestra Marica Bešlin, brat Slobodan Bešlin i ja, najmlađa, Vera Bešlin.

„A knjiga je najbolјi drug.“

Dugo sam tražila neku kratku, ali bogatu i rečitu definiciju koja bi objasnila zašto treba čitati, jer meni je to vrlo važno. U jednom razgovoru sa mojom kumom Dušankom Nešić iskrsnuo je odgovor: „Znaš, Vera, knjige treba čitati jer je u njima SVE.“ Evo definicije, lјudi, deco, čitajte knjige, jer u knjigama je SVE.

Tako se ja družim s knjigom od malena. Tatina velika biblioteka, seoski kutak, divno mesto za čitanje, bila mi je druga kuća u kojoj su mi sve te divne knjige bile na raspolaganju.

Tatin je posao bio jako interesantan. Često se, dolazeći kući, smejao s vrata. Da pukne od smeha. Znači, nosi nam neku interesantnu dogodovštinu. Kaže: „Danas bio jedan čovek da uzme knjigu za dete, pa kaže: „Dajte mi onu knjigu, uh, sveca mu, kako se ono zove, a da, znam - Čvornovita ruža!“ Tata mu, uz osmeh, pruža Trnovu ružicu i jedva čeka da ode čovek, da može da se smeje.

Pa jedna mama traži za dete knjigu Bakonja Frabonja, takvih dogodovština bilo je mnogo.