Spomen-česma

Spomen-česma

Kuća u kojoj smo mi živeli dok sam još bila mala bila je kuća gospođe Velinke Ratković. Nјenog su sina za vreme rata Nemci strelјali. Želela je da nešto da mrtvom sinu, kad već ne može živom. Odlučila je da podigne spomen-česmu ispred svoje kuće, što je i uradila. Tatu je zavolela kao svog sina, pa je želela da baš on otkrije taj spomenik.

Bila je to ograđena spomen-česma, odakle se uzimala voda. A na spomeniku, i sad se dobro sećam svake reči ispisanog teksta koji sam čitala kad god dođem da pijem vode ili kad prođem tuda.

Na spomeniku je bila i fotografija prelepog mladića, a pisalo je: „Borislav Jegorac, uč. trg. akademije, bude uhvaćen od strane okupatora i strelјan. Spomen-česmu podiže ožalošćena majka Velinka."

Tata je otkrio taj spomenik, skupilo se puno lјudi. Tu smo se i slikali moj brat, sestra, sestra i brat iz Beograda, i ja. Kad su fotografije bile gotove, ja sam trčala i vikala: „Ja sam najlepša!”