Goli otok

Konfiskacija, ubijanje i progon izdajnika se u Miloševu nastavlјa. Stanje je bilo još gore kad se vratio iz vojske. Razočaranje je bilo veliko, a vizija o novom čoveku i izgradnji zemlјe u miru sasvim je izbledela.

Kad su delili spomenice, onako olako, tata se pobunio i rekao jasno, glasno i pravedno. U Miloševu je spomenicu trebalo da dobije samo Miloš Popov - Klima i niko više.

A kad su se delili stanovi i kuće u Zrenjaninu mnogi Miloševčani postali su Zrenjaninci. I tati su nudili kuću u Zrenjaninu, ali, bez obzira što su mu deca bila mala i pobolјevala u vlažnim stanovima, on je ipak njihovu podlu ponudu s gađenjem odbio.

Ne misleći na sebe i opasnosti koje ga opet mogu snaći, on im brže-bolјe kreće u susret. Opet je glasno kritikovao stanje u Miloševu. On je umeo s lјudima, a i kad se uvali u neku nevolјu, uglavnom je umeo da se izvuče. Tako je izbegao i najgore zlo koje mu se spremalo, Goli otok.

Pozvan je u Novi Bečej, u komitet na razgovor. Odmah je pretpostavio šta će biti. Čim je stigao, otvorio vrata, video je kako ga za stolom čekaju njegovi „partijski drugovi“, tako sitni, mali, alavi.

Tata ih nije pozdravio, nije ni ušao unutra, već je s vrata besno rekao: „Ako mislite da ćete me saslušavati, grdno se varate! Mene je saslušavao samo Špiler i niko me više neće saslušavati!” Zalupio je vratima da se cela zgrada zatresla i krenuo kući. Pomalo je strepeo da će neko možda krenuti za njim, ali niko se nije usudio. Iza njega, posle treska vratima, zavladala je tišina. A u njegovoj glavi tek je tada doprla misao da je vrlo lako mogao ostatak života dovesti u pitanje.

Od tada su ga ostavili na miru, a on je i dalјe javno iznosio opasnosti koje će proizaći iz politike miloševačkih samozvanaca. A da je otišao na Goli otok, odande se, sigurno, ne bi vratio.