Vojska

Vojska

Kada se rat završio i počela obnova i izgradnja zemlјe, u Miloševu je otpočela planska konfiskacija. I tada već, tako brzo, dolazi do rušenja ideala. Tata je bio u neverici: „Pa, lјudi, šta je ovo? Zar sam se ja za to borio, jel’ to taj novi čovek koji će da otima lјudima teško stečenu imovinu? Ne, ja se za to nisam borio! Ja sam se borio da krenemo u izgradnju zemlјe, da sada, kada smo je oslobodili, damo njoj, a ne da uzmemo od nje, da radimo, da je izgrađujemo, pa će i ona nama više dati, da proizvodimo, podignemo razrušeno. Da stvorimo jednog bolјeg čoveka koji će da radi za dobrobit svih nas. Da budemo svi za jednog i jedan za sve, za to sam se ja borio, a ne da otimam i od čoveka i od već ogolele države koja čeka nas, spasitelјe!“ 

Počeo je glasno da govori na svim zborovima i na svim partijskim sastancima.

Oni koji su posle rata krojili politiku u Novom Miloševu nisu bili ni po čemu zaslužni, niti značajni lјudi. Čast izuzecima, ako ih je bilo. Kroz rat su prošli neoštećeni i dok su se pravi borci oporavlјali od rana i šokova, oni su prigrabili bitne pozicije vlasti. Moć, sad je bilo vreme prigrabiti moć. A kad imaš moć, sve je tvoje. Naravno da je Svetozar počeo da im smeta i da su želeli da ga se reše.

Pošto su ga veoma cenili i znajući sve o njegovim mukama u logoru, a morali su nešto da smisle, najbezazlenije je bilo oterati ga u vojsku. Vojska se tada služila tri godine. Odluka je pala na Skoplјe, što znači - ne može biti dalјe.

Tata i mama su već imali svoje prvo dete, Maricu, koja je neverovatno ličila na svog oca.

U vojsku je tata otišao sa svojim nerazdvojnim drugom - tamburicom. Svirajući i pevajući stekao je simpatije svih vojnika i starešina. A makedonske pesme koje su, valјda, najlepše pesme na ovim prostorima, ušle su mu u krv, kao i makedonski narod.

Uskoro se ispostavilo da vojska nije za njega, te je posle neophodnog lekarskog pregleda, pušten kući. Zahvalјujući vojsci, iz naše kuće su se često čule divne, setne makedonske melodije.