Izjave i pisma Lazara - Laze Mečkića

penzionera iz Beograda, koji je detinjstvo i mladost proveo u N. Bečeju

1. Od Lazara, Laze Mečkića dobio sam prve globalne podatke i literaturu za obrađivanje teme o genocidu nad Jevrejima. Radeći na svom delu NOVI BEČEJ I VRANJEVO KROZ ISTORIJU, koje je štampano 1990. godine, Laza je počeo da obrađuje temu o Jevrejima u Novom Bečeju, čime je i mene podstakao da tu temu kompletnije obradim. Oslanjajući se na taj njegov prvi tekst, te na naše mnogobrojne razgovore o našim savremenicima-Jevrejima, započeo sam da prikupljam podatke koje ću u svom radu koristiti.

Laza je, zajedno sa književnikom Bogdanom Čiplićem, sačinio prvi spisak jevrejskih prodica kojih su se oni setili, pa je i to bio jedan od prvih koraka ka mome radu.

Od Laze sam dobio sledeću literaturu koja mi je mnogo koristila:

"Jugoslovenski Jevreji u svetlosti statistike".

"Uništenje Jevreja i pljačka njihove imovine"

"Žrtve genocida i učesnici NOR-a"

"Prilog poznavanju uništenja jevrejske zajednice"

"Bilten" - izdanje Jevrejskog muzeja u Beogradu

2. Laza je dobro poznavao Margitu - "Dundu" Huven. On je o njoj dao prve podatke. Porodica je doselila u N. Bečej oko 1935. godine. Ona nije bila SKOJ-evka, kako se mislilo, već je bila učesnik u nekim akcijama OMPOK-a, pa je kao takva zapažena i bila je izdvojena od ostalih Jevreja kao talac, te zatočena u "komunističkom zatvoru" u Vel. Bečkereku, odakle je odvedena na streljanje 31. jula 1941. godine. Margita je imala brata OTO-a koji je bio vrlo komunikativan mladić i često je, zajedno sa Lazom, dolazio kod Lazinog brata Svetolika, da nedeljom pomaže u mesari, pošto je tada bio mnogo mušterija. Oto je inače dolazio poslovno kod njegovog brata koji je bio mesar, jer je Margitin i Otoov otac bio trgovac sirovim kožama, pa je iste otkupljivao od svih mesara. Na taj se način stvorila poslovna, a i prijateljska veza. Kako su i Laza i Svetolik bili aktivisti OMPOK-a, nije isključeno da je njihov rad zainteresovao Margitu da se približi OMPOK-u.

3. Posebno je interesantno svedočenje Laze Mečkića o podvigu Vajs Bele, ćerke novobečejskog kantora. Naime, ona je bila logoraš u Beogradu u jesen 1941. godine i bila je određena da čisti kancelarije u Specijalnoj policiji u Beogradu, pre nego što će biti oterana na Sajmište. (Progon svih Jevrejki i dece na Sajmište bio je 12. decembra 1941. godine). Naime, ona je, čisteći kancelarije, među hartijama, naišla na Lazinu člansku kartu za društvo "Fruška Gora", koje je u to doba smatrano za organizaciju u kojoj su delovali prerušeni agitatori komunističke ideologije. Zato je članstvo u toj organizaciji smatrano kao neka vrsta pripadanja SKOJ-u ili KPJ. Osetivši da se ova karta može loše upotrebiti kao kompromitujući materijal, Bela je istu sakrila i krišom iznela iz zgrade. Po jednom Novobečejcu, koga je kasnije slučajno srela na ulici u Beogradu, poslala je tu člansku kartu njegovom bratu Svetoliku. To je srećna okolnost, jer je Laza bio upravo osumnjičen i tražen u N. Bečeju, a on se nalazio u tom momentu u Beogradu. Na taj način nestao je jedan od razloga za terećenje.

Novi Bečej, septembra 1988. g.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je prvi fudbаlski klub u Nоvоm Bеčејu оsnоvаn 1911. gоdinе pоd nаzivоm ТSЕ (Тurskоbеčејskо spоrtskо udružеnjе), kојi 1921. gоdinе mеnjа imе u „Sоkо“.