Novobečejske kuglane

Mnogobrojne kuglane u novobečejskim kafanama, potvrđuju da je ovaj sport bio omiljena zabava žitelja grada na Tisi. Najstarija, na ovim prostorima, svakako je ona u dvorcu „Sokolac“ kod Novog Bečeja, koja je izgrađena u XIX veku. To je jednostazna kuglana (na slici) koja bi i danas, uz male adaptacije, mogla da bude u funkciji i istovremeno zanimljiva turistička atrakcija. Postojanje kuglane u dvorcu samo potvrđuje da je kuglanje bila omiljena igra aristokratskog staleža.

Kuglana u Dvorcu SOKOLAC

Ugostitelji su shvatili da kuglanje doprinosi njihovoj profesiji, odnosno povećanju prometa, pa su kuglane, po pravilu, bile građene pored ili u sklopu ugostiteljskog objekta, sa zemljanom, a ponegde drvenom podlogom. Kuglane su imale devet, a negde samo tri čunja. Najčešće se igralo o piće, što je naravno odgovaralo vlasnicima kafana.

Pre i posle Drugog svetskog rata u Novom Bečeju postojale su mnogobrojne jednostazne kuglane, sa drvenom podlogom i to u kafanama „Balkan“, „Sič“, kod Arsena Pecarskog u Vranjevu, „Eđšeg“, u Vatrogasnom domu, Omladinskom domu u Šušanju i dr.

Najpopularnija kuglana bila je u kafani „Laslo“ u Novom Bečeju, (na uglu ulica Narodnog fronta i Sonje Marinković) gde su se posle Drugog svetskog rata, sve do kraja 1950. godine, dok nije otvorena nova kuglana, igrale zvanične kuglaške utakmice.

Sve veća popularnost kuglanja nametnula je potrebu da se u Novom Bečeju izgradi moderna kuglana. Izgradnju nove kuglane, Sindikalno sportsko društvo „Zvezda“, počelo je 1949. godine, na lokaciji današnje spratne zgrade Doma penzionera, u Ulici Maršala Tita 19.

Početkom 1949.godine kupljeno je 3m³ hrastovih dasaka, a u aprilu 1.500 kg kreča i 3.500 komada mašinske cigle. Zidarski radovi su povereni preduzimaču Ištvanu Šimonu, koji je za radove angažovao više radnika, prema priznanicama koje se nalaze u finansijskoj dokumentaciji društva, na zidarskim poslovima preduzimač zidar Ištvan Šimon je angažovao Ferenca Kormoša, Šandora Fabijana, Ištvana Bartusa, Maćaša Šimona, Julišku Kosoruš i Mladena Bojića.

Na ovom mestu nalazila se Kafana LASLO

Kopče koje su služile za gradnju kuglane izradio je kovač Petar Nelovankovits, dok je tesarske radove izveo tesarski majstor Ištvan Kovač, sa svojim radnicima. Tesarski radovi su okončani 15. septembra 1949. godine, kada je kuglana stavljena pod krov. Već 27. januara 1950. godine, data je akontacija, u visini od 10.000 dinara, električaru Jožefu Andreu, za nabavku materijala i izvođenje električarskih radova. To ukazuje da su radovi na novoj kuglani, početkom 1950. godine bili u završnoj fazi.

Troškovi za izgradnju kuglane su bili veći od očekivanih, pa su se kuglaši organizovali da dođu do sredstava i to održavanjem zabava i igranki. U arhivi Sindikalnog sportskog društva „Zvezda“, od 27. januara 1950. godine, pronašao sam dopis, koji je upućen Begejskom sreskom narodnom odboru (Povereništvu za prosvetu) u Zrenjaninu, sledeće sadržine:

„Kuglaška sekcija SSD „Zvezda“ iz Vološinova, obraća se Naslovu i umoljava Vas da joj se odobri održavanje igranke u sopstvenom sportskom domu u ulici Maršala Tita 17, na dan 29. januara 1950. godine, sa početkom u 18.30 časova. Prihod sa igranke služi isključivo za izgradnju sportske kuglane, koja se nalazi u završnim radovima i koja treba da je gotova početkom aprila meseca. U nadi da će naslov našoj molbi izaći u susret, pozdravljamo Vas sa sportskim ZDRAVO. Smrt fašizmu – Sloboda narodu“.

Za predsednika je potpisao ovdašnji poznati trgovac Slobodan Rakić.

Begejski sreski narodni odbor iz Zrenjanina je odobrio, svojim dopisom od 2. januara 1950. godine, održavanje igranke u prostorijama Doma za kuglaške sekcije, pod uslovom da prihod ide u svrhu podizanja fiskulturnog objekta.

Mada je planirano da se kuglana završi do kraja aprila, radovi su malo kasnili. Asfaltiranje kuglane izvršeno je u maju 1950. godine, a izvođač radova Toma Vojković iz Zagreba, je 24. maja 1950. godine, na ime prekovremenih radova i nagrade za svoje radnike primio 1.500 dinara od SSD „Zvezda“.

Kuglana u ulici Maršala Tita

Obućarska prerađivačka zadruga „Pobeda“ iz Novog Bečeja, je 1. avgusta 1950. godine, fakturisala gumene ploče u vrednosti od 9.142 dinara, dok je električnu instalaciju u kuglani, električar Jožef Andre, okončao 14. Septembra 1950. godine, što se uzima i za datum završetka radova u novoj dvostaznoj kuglani, u to vreme veoma savremenoj sa asfaltnim stazama.

U toku korišćenja drvena pozadina na kraju staze, iza čunjeva, od udaraca kugli, trpela je velika oštećenja. Da da bi se amortizovali udarci kugli, klub je od Lokalnog privrednog preduzeća kožnih proizvoda „Kožarac“ iz Novog Bečeja naručio, 21. Avgusta 1951. godine, veliki kožni jastuk za zaustavljanje kugli. Time je taj problem razrešen, a klub je za kožni jastuk platio 3.055 dinara.

Pored kuglane, nekako istovremeno, izgradjen je i košarkaški teren, sa asfaltnom podlogom, čime je kompletiran mini sportski centar.

Nova kuglana, sa malim bifeom, bila je omiljeno i veoma posećeno mesto, posebno u zimskom periodu, punih 25 godina, sve do izgradnje nove automatske kuglane 1976. godine.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je novobečejsko pristanište je 1929. godine i po prometu putnika bilo u samom vrhu. Kroz pristanište u Starom Bečeju (Bečeju) prošlo je 28.931 lice, u Novom Bečeju 28.380, u Titelu 11.096 i Senti 2.194 lica.