Nesuđena ljubav

Milana, tvoj moćni pogled

je porušio sve suncobrane

na plažama Leptokarije,

kada si svojim nežnim

stopalima kročila

na vreli morski pesak.

 

Tvoj topli osmeh je istopio

i poslednje snegove na Olimpu,

a tvoj glas mi je zavrteo mozak

posle samo jedne rečenice.

 

Sreli smo se prekasno,

te večeri kada sam odlazio.

 

Nije bilo vremena

da ti poskidam

zvezde s neba.

 

Noć je bila crnja

nego inače,

Mesec je pokušavao

da nas nasmeje,

ali bezuspešno.

 

Morske sirene su ućutale...

 

Rekla si tužno “Ćao”,

koje nikada neću zaboraviti,

čujem ga svaki put

kad zatvorim oči...