Istorijski podaci o Bisernom ostrvu

Dvorac Gedeona Rohoncija, udaljen je na oko petnaest kilometara od Novog Bečeja i smešten na Bisernom ostrvu, u prirodnom okruženju rukavca, tzv. mrtve Tise, pogodne za uzgoj vinove loze. Dvorac je izgrađen krajem XIX veka na imanju Gedeona Rohonjcija, kao letnja spahijska rezidencija nekada izuzetno razvijenog i svetski poznatog poljoprivrednog dobra, gde se pod slojem zemlje na stazama još kriju ostaci nekada efikasnog zalivnog sistema Rohonci. Preovlađuju stilski elementi ekletike, iz repertoara klasicizma i baroka.

Na glavnoj fasadi dominira rizalit sa tri simetrično postavljena prozora na prizemlju i spratu. Na središnjem delu glavne fasade u prizemlju nalazi se ulazni trem. Krov je masivan, a na njegovom središnom delu se nalazi oktogonalna kula osmatračnica, koja je kasnijim adaptacijama izmenjena.

Istorijski podaci o Bisernom ostrvu

U sklopu celine letnjikovca i dvorca na imanjima u Vojvodini, ovaj spomenik kulture zauzima jedno od istaknutih mesta i predstavlja značajnu kariku u razvoju rezidencijalne arhitekture.

Tridesetih godina XIX veka mladi kapetan iz Vesprema, Lipot Rohonci, na balu u Požunu upoznao je jednu od tri unuke turskobečejskog vlastelina Pavla Hadžimihajla, Klaru Sisanji. Iz tog poznanstva se rodila ljubav koja će Lipota Rohoncija dovesti u Turski Bečej.

Stupajući u brak, Klarin miraz od 2.000 jutara zemlje opredelio je Rohoncija da se nastani u Novom Bečeju i da se posveti obradi zemlje. Kuću je sagradio na sadašnjem mestu bioskopa, uz samu dolmu. Na svom imanju na Bisernom ostrvu je podigao manji kaštel sa vinskim podrumom i štalama za trkačke konje koji su se sa uspehom takmičili u Evropi.

U početku bavio se povrtlarstvom i voćarstvom, da bi kasnije uzgajao bostan, grožđe i vinovu lozu. Prosekom Borđoš 1858. godine veliki deo njegovog imanja postalo je ostrvo, oivičeno Starom Tisom i novim koritom Tise. Prinos i kvalitet roda se od tada povećao, te su to ostrvo nazvali Bisemo ostrvo. Biserno ostrvo i s toga što se tu uzgajala jedna vrsta dinje nazvana Tiski biser. Te dinje na ravnoj i peskom bogatoj zemlji izgledale su kao mnoštvo rasutih bisera.

Gedeon Rohonci (sin Lipota i Klare), preuzevši od oca imanje, učinio je evropski poznatim proizvode sa Bisernog ostrva. Jedno od glavnih proizvoda je bila dinja Tiski biser, a drugo vino Muskat, poznato kao Krokan. Plodovi vinove loze poreklom iz Alžira prerađivali su se u podrumima ove palate, a konačni proizvod, daleko poznato vino, “Krokan”, stizalo je sve do cara Franca Jozefa I.

Radi što boljih plasmana svojih proizvoda Gedeon Rohonci štampao je reklamne razglednice koje su ujedno bile i cenovnik njegovih ponuda. Te razglednice su bile štampane na nemačkom, mađarskom i verovatno na srpskom jeziku. Narudžbe je primao putem dopisnih karata, telegramski kao i telefonski. Isporuke je vršio u specijalnim korpicama kapaciteta od 5 kilograma iz Turskog Bečeja, kao i iz svog stovarišta u Budimpešti.

Istorijski podaci o Bisernom ostrvu

Rohoncijevi naslednici su posle 1919. godine veći deo svog vremena provodili u Mađarskoj.

Posle 1945. godine, imanje grofa Gedeona Rohoncija se nacionalizuje i predaje Poljoprivrednom dobru „Sokolac”. Voćnjaci, vinogradi, baštovanluk, dvorac i ostali objekti jedno vreme se održavaju i obnavljaju da bi osamdesetih godina počelo polako umiranje imanja Biserno ostrvo. Proglašen je za kulturno dobro od značaja 11. marta 1995. godine i nije otvoren za posetu.

Godine 2005. Euro-plan iz Novog Sada čiji je vlasnik Bora Gvozdenac, a ujedno i zastupnik praunuka Rohoncija, Kristijana Šauške, dobija 350 katastarskih jutara Rohoncijeve zemlje na 20 godina. Posle donošenja Zakona o denacionalizaciji naslednik očekuje povraćaj svoje dedovine sa 620 katastarskih jutara zemlje. Planovi za obnovu celokupne proizvodnje, uređivanja imanja, kao i sređivanja dvorca su u pripremi, a trenutno nije otvoren za posete.

Zanimljiva je i priča kako je došlo do nastanka loze i vina:

„Bila je topla ravničarska noč, ogromne njive i vinogradi, koji su se prostirali u nedogled su mirno spavali. Čuli su se samo crvčci i blagi vetar koji se motao oko čokota i sena tek požnjelog žita. U tom beskraju, na granici između šuma i njiva, iz jedne kuće dolazio je tračak svetlosti. To su grof Rohonci i grof Mikloš među buradima vina igrali poker. Dva bonvivana pokušavali su da nadmudre jedan drugog. Takmičenje je počelo još u ranoj mladosti: ko će se bolje oženiti i veći miraz sa ženom dobiti, ko će bolje njive i voća uzgajati, ko će bolje konje i kola imati... Do tada je mnogo veći uspeh imao grof Rohonci koji je sa svojim voćem osvajao nagrade u Parizu, a jelo ga je najpoznatije plemstvo Evrope, pa čak i sami carevi.

Grof Mikloš je te noći vodio igru i onako usput je rekao da je uzgajio lozu vrhunskog merlota i da će ga u kvalitetu vina i sorte nadmašiti. Grof Rohonci mu na to obeća dva konja vrana na poklon, ako do sledeće godine zasadi kvalitetniju lozu od njegove. Od tada je prošlo mnogo burnih dana i noći u Pešti, Beču, Parizu... A na jednom delu imanja zvanom Biserno Ostrvo, nadomak Novog Bečeja, rasla je nova vrsta loze...”.

Sledeće jeseni u burad je isceđena dragocena tečnost, jedinstvenog vina u celoj Evropi zvanog krokan. Grofu Rohonciju ostadoše vranci, a nama u nasleđe vino... Grof Rohonci je posebnu pažnju posvećivao buradima za vino i presi, čak je izgrađena i pruga uskog koloseka kojom se vino transportovalo do stanice u Bečeju. Grof je bio ljubitelj novca, žena, karata, lova - plejboj u svom vremenu, pa je jednom, kaže legenda, iste noći izgubio i povratio i imanje i suprugu Izabelu! (Lazić L., Stojanović V., Pavić D., Ivkov Džigurski A., Blažin N. 2010).

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je u Novom Bečeju 1948. godine bilo dvadeset prijavljenim berbera, koji su se morali pridržavati jedinstvenog cenovnika što im je država odredila?