Lovačko društvo (udruženje) Novi Bečej

(u povodu jubileja 126 godina postojanja i rada)

Uvodna reč predsednika

Jedno od najstarijih Lovačkih društava u Srbiji i Vojvodini je svakako Novobečejsko lovačko društvo koje je osnovano 1. oktobra 1885. godine. Za ovo postoji dokaz o usvojenom Statutu (kopija prilog Statuta) na osnivačkoj Supštini koja je održana u Novom Bečeju, sada već davne 1885. godine sa gore navedenim tačnim datumom.

Lovačko društvo (udruženje) Novi Bečej

Razmišljajući o jubileju Lovačkog udruženja Novi Bečej, a do pre nekog vremena Lovačkog dmštva Novi Bečej, a u momentu osnivanja novobečejsko lovačko udruženje, prvo što pada na pamet je da se mi, koji smo lovci, prevashodno bavimo ovom privrednom delatnošću, ali i „hobijem” zbog druženja, upoznavanja ljudi, upoznavanja različitih tipova staništa za divljač, na kojima ta divljač živi, odnosno ekoloških uslova za uzgoj i zaštitu divljači. Prema tome, naša misija je ekološka i zaštitarska u svakom pogledu.

Danas je veoma veliki pritisak od stane određenih organizacija koje nas smatraju „ubicama”, a mi sa ovim terminom nemamo nikakvih dodimih tačaka jer se bavimo uzgojem, zaštitom i unapređenjem lovstva, a korišćenje je, kao što se vidi na četvrtom mestu. Dokaz ovoj našoj tvrdnji leži u činjenici da se baš ovo lovačko društvo bavilo uzgojem fazana još pre skoro 60 godina, da se bavilo uzgojem zeca, takođe pre više od pet decenija, da je hvatalo jarebice da bi ih spasili od prevelikih zimskih gubitaka, koji mogu da budu i veći od 80%, prezimljavali ih, i u proleće ponovo vraćali u lovište, takođe pre pet decenija. Da su lovci zaštitari dokaz je što je baš ovom društvu, sada već udruženju dat jedan Specijalni rezervat prirode na staranje, o kojem se veoma uspešno staraju više od jedne decenije, i svi loci su ponosni na ovu činjenicu.

Najbolji primer baš za objašnjenjavanje da su lovci ekolozi i zaštitari je lovačko dmštvo Novi Bečej koje je posle Drugog svetskog ratajedva imalo nekoliko desetina grla smeće divljači, a po prvi put u zvaničnom Izveštaju iz 1952. godinu procenjeno je da ima 50 grla, da bi 1957. godine bilo 300 grla, a danas ih ima preko 3.500 grla. Koje doprineo da se situacija enormno na bolje popravi, svakako lovci - uzgajivači divljači. Ali lovci nisu samo uticali na povećanja broja kod smeće divljači već su to uradili i sa fazanom, tako da je broj ove veoma lepe i atraktivne ptice u lovištu povećan za nekoliko stotina puta na više. Zec je sačuvan, a da bi sve ovo bilo tako, kupovana je zemlja i sađene su remize za divljač radi obezbeđivanja adekvatnih stanišnih uslovi, radi reprodukcije divljači i mira u lovištu.

Da bi smo preciznije objasnili čime se lovci bave, većina nas, a u Vojvodini ima oko 25.000 lovaca, oko 10 meseci je aktivna i ispunjava svoje radne obaveze (od zimske prihrane divljači, od sađenja remiza za divljač - jedno i višegodišnjih, od izgradnje hranilišta i pojilišta za divljač, od podizanja vetrenjače radi obezbeđivanja vode za divljač na terenima na kojima je nema u suvim letnjim mesecima, izgradnji prihvatilišta i čuvanja fazančića u lovištu po mesec i više dana, ili ispuštanje u proleće fazana za reprodukciju uz predhodno obezbeđene uslove, odnosno pripremljenost terena da se isti mogu ispustiti a da gubici od predatora budu minimalni, kao i dr. aktivnosti) u lovištu a samo nepuna dva meseca se lovi.

Primera radi, akcija koju mi krstimo „Zimska prihrana divljači” tokom godine odvijaja se u zimskom periodu, kada nam uslovi nisu naklonjeni, i po dubokom snegu, i po lošem vremenu, i po blatu, i po kiši, i po oluji, ali to nama ne predstavlja nikakav problem, najvažnije je za lovce da se divljači pomogne kada joj je najteže, u najkritičnijem periodu godine. Samo u toku jedne godine novobečejski lovci godišnje iznesu, što kabaste što zmaste hrane u količini od preko 4,5 vagona, od koje je najviše kukuruza oko 3 vagona, a ostalo je lomljeno žito, suva detelina i dr. hraniva. Pored ovoga u solišta se u toku cele godine kontinuirano stavlja so za smeću divljač. Ovo, zbog činjenice da se većina nas bavi lovom jer voli prirodu, i u njoj divljač, što sve skupa predstavlja jednu ekološku celinu, u kojoj je lovac uzgajivač, značajan zamajac i karika bez koje se ne može zamisliti savremeno lovstvo.

Nakon toga lovci u zimskom periodu organizovano ili pojedinačno organizuju lov na predatore u lovištu (i ovo se radi planski a što je zacrtano u lovnoj osnovi i godišnjem planu gazdovanja), svodeći njihov broj na podnošljiv broj koji neće praviti štete gajenoj divljači. Nakon togaje brojanje divljači u lovištu, u kojoj akciji učestvuju svi lovci, a na osnovu dobijenih podataka rade se realni planovi gazdovanja.

Na ovo se nadovezuje unošenje i čuvanje mladih i odraslih fazana, zatim je praćenje, odnosno brojanje smeće divljači radi evidentiranja kvalitetnih grla i utvrđivanje u lovištu polne i starosne strukture, i odabir trofejnih grla za plasman istih u lovnom turizmu, kao i niz dmgih aktivnosti u lovištu.

U letnjim mesecima gde nema dovoljno vode, pravljenje - izgradnja pojilišta i iznošenje vode, a lovačke organizacije koje unose mlađe kategorije fazančića i drugu pernatu divljač, izgrađuju ili popravljaju postojeća prihvatilišta i u njima čuvanje neprekidno - danonoćno najmanje mesec dana fazančića.

Poplave, koje su u poslednjih desetak i više godina učestale, pričinjavaju velike štete na divljači, odnose podmladak kod svih vrsta, te i u tim najtežim trenucima lovci priskaču u pomoć spašavajući je sa čamcima, odnosno vadeći je iz nabujale vode.

Takozvana „glavna” lovna sezona se objektivno odvija u novembru i decembm, jer se tada lovi zec i fazan, dok, kada je u pitanju krupna divljač (prevashodno smeća) u ovakvim lovovima učestvuje samo manji broj lovaca.

Ovako veliki i značajan jubilej u Vojvodini ima samo desetak lovačkih dmštava, od 400, koliko ih ima ukupno u Vojvodini.

Pre Novobečejskog lovačkog društva (formirano 1885), formirana su društva u: 1. Petrovaradinu (1873), 2. Beloj Crkvi (1874), 3. Pančevu (1882), 4. Novom Sadu (1883), 5. Ostojićevu (1883), 6. Senti (1884), 7. Kikindi I (1885), što znači da Novobečejsko lovačko društvo sa Kikindom deli 7. i 8. mesto u Vojvodini.

U to vreme društva su formirana na osnovu Zakona o lovu Ugarske iz 1872. godine (šesti članak). Ovim zakonom određena je minimalna granica za formiranje lovišta od svega 100 katastarskih jutara. Zakonom su po prvi put nametnuti uslovi lovostaja za divljač kojih su morali svi da se pridržavaju. Istim ovim zakonom po prvi put se na prostorima Vojvodine uvode lovne karte, koje su izdavane za period od tri godine.

Godine 1875. donosi se 21. Zakonski članak u kojem se opisuju kako treba da izgledaju lovne karte, način izdavanja, uvodi se porez na lov, i uvodi se dozvola za nošenje oružja i plaćanje poreza na lovačko oružje. Ovim Zakonom propisano je da se lovne karte izdaju svake godine, odnosno da važe za period od jedne godine, a period važenja je kalendarska godina, 1. januar do 31. decembra.

Posle nepune decenije, tačnije 1883. godine u Parlamentu Austo Ugarske monarhije donet je novi Zakon o lovstvu (Zakonski članak 20 i 23), kojim se reguliše, odnosno propisuje porez na lov, ali takođe i porez na lovačko oružje, ali i savremenije gledanje na lov kroz uvođenje planskog gazdovanja.

U to vreme krajem XIX i početkom XX veka, a shodno Zakonu o lovstvu iz 1883. godine, pravo na lov izdavao je grad ili opština u zakup pod unapred određenim uslovima.

Želja nam je bila da, izdavanjem ove knjige, neko je krsti i monografijom, sačuvamo sve ono što je za više od jednog veka rađeno u lovstvu, i što su naši predhodnici se trudili da nama ostave i dovoljno divljači i objekata, a to je nama putokaz da i mi, koji smo sada u rukovodstvu Društva, ostavimo našim pokolenjima, pa da i oni nas spominju po dobru, na dobrobit celog lovstva.

 

Predsednik lovačkog društva - udruženja Novi Bečej

Milomir Mika Nikolić

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je prva međunarodna utakmica u sportskoj hali odigrana 19.januara 1987. godine između Proletera iz Bitolja i prvaka SSSR-a CSKA iz Minska?