Šta je prethodilo osnivanju Zavičajnog kluba

Osnivanje Zavičajnog kluba u Novom Bečeju inicirala je grupa ljudi, koji su pre toga sakupljali građu o prošlosti Novog Bečeja. Novi Bečej i Vranjevo spadaju u ona naseljena mesta koja imaju bogatu prošlost, ali su njihovi građani bili o tome slabo obavešteni. Posle Drugog svetskog rata u listu „Politika ekspres" br.7 od 26. juna 1964. godine novinar Đorđe Berar objavio je razgovor koji je vodio sa Radoslavom Stojšinom, tada nastavnikom u OŠ „Josif Marinković" o postanku Bečejske tvrđave. Stojšin mu je rekao da je došao do podataka da su prvo utvrđenje na tom mestu podigli Rimljani u II veku, za vreme cara Hadrijana.

Ovaj podatak je važan jer je kasnije, naš sugrađanin, Šandor Nađ, pričao autoru ovih redova, da je on, jedne godine, pri niskom vodostaju Tise, našao u temelju tvrđave rimske opeke. To je bilo pre izgradnje Brane na Tisi.

U listu „Naše novine" (lokalne) Radoslav Stojšin i novinar Dragan Mladenović objavljuju nekoliko članaka o prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva: 15.10.1974. godine u rubrici „Tragovi prošlosti" objavljuju članak Bogatstvo Matejskog broda, sa fotografijom tog arheološkog lokaliteta, 16.10.1974. godine članak Arača znameniti spomenik, 28.10.1974. godine članak Novi Bečej u putopisima, naslov članka je Grad vrtova i vinograda, to je deo iz putopisa turskog pisca Evlije Čelebije, koji se odnosi na njegove utiske iz grada Bečeja (Novog Bečeja), zatim deo iz putopisa Kuniča iz 1825. godine. Taj njegov članak odnosi se na trgovinu žitom u 1779. godini.

Interesovanje za prošlost Novog Bečeja i Vranjeva počinje izdavanjem dve knjige: prva je bila Vojvodina znamenitosti i lepote, u kojoj su dati prikazi o većini opština u Vojvodini, a druga je bila knjiga Lazara Mečkića, Novi Bečej i Vranjevo kroz istoriju, objavljena 1989. godine. U prvoj knjizi o Vojvodini, nije bilo podataka o Novom Bečeju, ali je bilo podataka o Bečeju. U toj knjizi, gde se govori o Bečeju (u Bačkoj), piše se dosta o prošlosti N. Bečeja, kao da je to prošlost Bečeja (nekadašnji Stari Bečej).

Taj članak i namera da se 1988. godine obeleži 750 godina Novog Bečeja (tada se pošlo od 1238. godine, a kasnije je pronađen podatak iz 1091. godine), bili su povod da se spontano okupi grupa ljudi, koji će se sastajati u Radničkom domu i baviti sakupljanjem građe i podataka o Novom Bečeju. Da bi se legalizovali počeli su da deluju kao sekcija, pri tadašnjem Socijalističkom savezu radnog naroda Novi Bečej. Grupu su sačinjavali građani:

  • Radovan Popov, predsednik sekcije
  • Branislav Bata Kiselički, sekretarsekcije
  • Bordaš Đerđ, član, tada upravnik Radničkog doma
  • Imre Levai, član, tada direktor OŠ „Miloje Ciplić"
  • Geza Sakač, član, fotograf
  • Branislav Josimović, član, tada radnik SO-e Novi Bečej
  • Karolj Andre, član
  • Radoslav Stojšin, član, tada nastavnik OŠ „Josif Marinković"

Sekcija je održavala sastanke jednom mesečno u Radničkom domu. Iz sačuvanih materijala Karolja Andrea, vidi se daje sekcija održala svoju godišnju konferenciju 4. marta 1985. godine u Radničkom domu sa dnevnim redom:

  • Izveštaj o dosadašnjem radu
  • Donošenje programa rada za 1985. godinu
  • Izbor sekretarijata, predsednika, zamenika predsednika i sekretara

Početkom 1985. godine u Novom Miloševu je osnovan Zavičajni klub, te se došlo na ideju da se takav klub osnuje i u Novom Bečeju. Članovi dotadašnje sekcije su formirali osnivački odbor koji se sastao 5. juna 1985. godine i formirao Zavičajni klub „4. oktobar" Novi Bečej. Osnivačka skupština Zavičajnog kluba „4. oktobar" Novi Bečej održana je u subotu, 22. juna 1985. godine. Na toj sednici za prvog predsednika kluba izabran je Vojislav Lazić, diplomirani ekonomista, tada direktor ekspoziture Vojvođanske banke u Novom Bečeju. Klub je putem plakata pozivao građane na prvi susret, u subotu, 31. avgusta 1985. godine.

Kada se u narednim godinama raspravljalo šta treba da radi Zavičajni klub, bilo je dosta lutanja, na kraju se to svelo na jedan godišnji sastanak, 27. avgusta, kada je dosta ljudi dolazilo u Novi Bečej. Poznato je da se te večeri odlazilo u Manastir.

Kasnije su počele da se održavaju priredbe, prepodne, sa gostovanjem glumca Slavka Sirnica. Potom dolazi do tradicionalne Revije paradnih konja, što doprinosi još masovnijem dolasku Novobečejaca, koji žive van Novog Bečeja. Uvek je odziv ljudi na Zavičajni dan bio veći od strane zavičajaca koji žive na strani, nego od onih koji žive u Novom Bečeju.