Umetnik

Umetniče hodi s nama,

Zaboravi tvoju vilu!

Gle kako nas zlato grli,

Pogle našu moć i silu, —

Gledaj kako blagujemo!

 

U čašama rujno vino

Razigra nas bujnom strašću,

Nedra su nam razdragana

Ljubavničkom šećer slašću, —

Žiću svom se radujemo.

 

Mani prošlost srpsku kletu,

A budućnost šta te s’ tiče?

Ludi snovi! — Iz trenuta

Prava sreća tek poniče! —

I tvoj Hafis tako veli.

 

Šta j’ Sofokla, Jevripida

I Šekspira slavna lira?

Da su danas među nama,

Bi l’ živeli bez talira? —

Zlato danas sav svet želi.

 

Ili ti je za imenom

Slavnim stalo? — nesretniče!

Il’ slobodu — tu reč praznu

Tol’ko lјubiš? — Oh jadniče!

Tu doživet ovde ne ćeš.

 

Ne hvali se! Ta glavno je

Hleb nasušim danas tebi;

Man’ se sanka, man’ se varke,

Drukče misliš ti u sebi —

Badava nam to namećeš!

 

Tako na me podli lјudi

S ponudama navalјaju,

Strasnom srcu dobacuju —

Dobar mamac slatkog milјa

I duša mi uzavrela.

 

Već me vino podmićuje,

Već osećaj uskiplјuje,

Srce bujno želјno bije,

A slast mi se osmejkuje

Mamnim migom s rajska vrela...

 

Pa što nejdem za tim svetom,

Što uživa svake slasti,

Kojemu je bogaština,

Ljubav, radost — sve u vlasti, —

Zašto nejdem za tim svetom?

 

„Moj patniče! - prošlost zbori –

Što s’ umetnik, što si čovek,

Što si dužan napred ići,

I krv liti žudeć’ dovek

Za slobodom lјudskom svetom.

 

Pa nek drugi svi blaguju,

Što nemaju srca, duše,

Što se mukom tuđeg znoja —

Sjajnim zlatom —obasuše,—

Tuđom mukom nek se slade!

 

Ti, veštače, veruj veru,

Što poniknu iz tvog srca,

Da nam sreće nema onde

Gde u ropstvu narod grca,

Gde tiranstvu tamjan kade.

 

Veruj veru, što praoci

Potomcima ostaviše:

Van slobode da naslade

Nad slastima nema više —

Ni u samom večnom raju!

 

Tu večitu misao boga —

Onog spasa čovečkoga —

Brani, neguju čoveštvu...

Pa zadatka smernog svoga

Bližićeš se dičnom kraju.

 

“Pa odite siledžije,

Raskinite ove grudi,

Sloboda će iz njih nići,

Da krivcima pravo sudi

Za nedela i tiranstva!

 

Okujte me... mučite me...

Rasporite srce vrelo...

Ali svaki trunić tela

Uskliknuće glasno, smelo:

Za slobodu čovečanstva!”

 

Laza Telečki, 1871

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je Bočar električnu struju dobio tek 1954. godine, 1968. godine izgrađen je vodovod u naselju, a 1975. godine asfaltiran je put do prvog naselja u opštini — Novog Miloševa.