Detinjstvo
Još se sećam tih
godina,
kad su dani mirisali
na šume i njive
mlade.
I miriše ta ledina,
oblaci je pokvasili,
vodom, koju nebo
dade.
Pored kuće dud je
stari,
na krošnji mu kuća
niče.
Dete brzo igru
smisli.
Samo vreme igru
kvari.
“Deco kući!” - neko
viče.
Vratimo se već
pokisli.
Trčimo po putem
bosi,
brže nego ptica
svaka,
juri s nama stari
pas.
Kao da nas vetar
nosi,
sve do Tise i
vrbaka,
i dan prođe, ko za
čas.
Uveče smo na
verandi,
zvezde s neba
pobrojali.
Ko od zlata
mesečina.
I dok baka sve
poradi,
sa dedom smo
ostajali.
Dok on priča, mir,
tišina.
Deda priča o
konjima,
pred očima slike
stvara,
i senka je svaka
živa.
Konji jure i mi s
njima,
oči su nam pune
žara,
zaleprša sjajna
griva.
Dan za danom vreme
nosi,
kao Tisa stabla
stara,
svelo lišće, suve
grane.
I sjaj oka sad u
rosi,
znam bakin je, jutro
vara,
njeno lice sa njim
svane.
Za malog princa
Opet ću sebi
dozvoliti da se setim,
dečak i vitez iz
bajke…
Ne mogu da ne
osetim,
al slomi me, život
moje majke.
I ne samo to, prinče
iz snova,
nemam ja moći za
sve,
od stare da budem
nova,
od jedne da učinim
dve.
Misliš lako mi,
nemam srca?
Ruke mi drhte dok
pišem,
i mrzim što ono
kuca,
i vazduh ovaj što
dišem.
Vreme je ponekad
breme,
teško, da kosti ti
slama.
Predstava sa puno
treme.
Komedija i drama.
Opet ću sebi
dozvoliti da se setim,
i plakaću kao luda.
Ne mogu da ne
osetim.
Noćas, tražim te
svuda...
Vrati mi se
Vrati mi se,
kao lasta proleću,
i najavi,
mnogo sunca,
mojim danima.
Vrati mi se,
kao mesec večeri,
i obasjaj,
da raspoznam
moje puteve.
Vrati mi se,
kao putnik domu
svom,
i odmori,
od čekanja,
dušu umornu. |
Još jedna noć
Ne znam po koji put,
preispitujem samu sebe.
A krenem redom, još
od mog rođenja.
Ponadam se, naći ću
neko objašnjenje.
Al uvek isto biva,
shvatim samo,
to je, još jedna
noć.
Čudne su ove moje
misli, baš vole rat.
Naoružaju se do
zuba, pa hajd u pokolj.
Ponadam se, pobediće
koja, neka umreti.
Al uvek isto biva,
svaka preživi,
i znam, to je još
jedna noć.
Tuga
Surova je i
besramna,
ova moja tuga.
Nekako svetla i
tamna,
pronašla me za
druga.
Za rukav me povuče,
u ćošak satera.
Pomeša sutra i juče,
bas zna da pretera.
Ukrade svaku mi reč,
ni glas ne ostavi.
Da li je kasno il
već,
pitanja postavi.
Surova je i
besramna,
ova moja tuga.
Skorašnja ili davna,
znam samo da je
duga.
Pesma za anđele
I ove vas noći
molim,
spustite se malo
niže,
na jastuke bele,
meke.
Znate da ih silno
volim,
priđite im tu još
bliže,
rasterajte crne
senke.
I ove vas noći
zovem,
raširite svoja
krila,
zaštitite bića mala.
Znate da je strah
moj golem,
poljubite lica mila,
i čuvajte od svih
zala.
I ove vas noći
tražim,
ispružite ruke
svete,
podajte im snove
mirne.
Znate da se vama
snažim,
i čuvajte svako
dete,
da ni jedno žalost
dirne. |
