Predgovor
Nisam
u putovanjima video izuzetno sredstvo neposrednog obrazovanja,
da širenjem horizonta i upoznavanjem sveta, putem iskustva,
utičem na brži razvoj svoje ličnosti, niti da ova moja sećanja
postanu izvor dopunskog znanja iz geografije. Želim da ona
ostanu članovima moje porodice, eventualno i mojim prijateljima,
kao neispričane priče. Po povratku sa puta nisam želeo da ih
zamaram svojim utiscima, te sam baš zbog toga poželeo da im
ovako u vidu podsećanja ostavim na volju, ukoliko ih to ikada
bude interesovalo, da ih čitaju.
U životu nema
ništa lepšeg, konstatujem to danas kada mi je život na izmaku i
kada sam u prilici da svodim svoj životni bilans, od putovanja.
Ona su meni tako draga da mi je prosto žao da ih ne zabeležim
kao krunu mojih doživljaja, pa čitao ih ko, ili ne čitao.
Završna
napomena
Na kraju ovih
mojih uspomena sa mnogobrojnih putovanja moram reći daje njima
obuhvaćen samo deo putovanja po Mađarskoj. Rumuniji, Bugarskoj,
Grčkoj, Austriji, Italiji, Čehoslovačkoj i Poljskoj. Trudio sam
se da to bude onaj interesantniji deo, dok sam ostala izostavio
da ne bih zamarao moje bližnje. Mislim, da i u ovom što sam
napisao, ima delova bez kojih bi ova sećanja bila
prihvatljivija.
Mera u formi i
sadržini je velika mudrost i veština. Potrefiti je, nije lako.
Zato, dragi moji, smognite snage da ne budete suviše strogi
prema ovim mojim sećanjima. Posebno, što se stila i jezika tiče.
Kao što ćete videti izvršio sam ispravke samo prilikom jednog
čitanja, dok sve ono što sam do sada objavio ispravljao sam po
4, 5, pa i više puta. (Bogdan Ciplić mi je pričao, da sve ono
što nije 11-12 puta ispravljao, slabije je od njegovog
uobičajenog pisanja). Nisam imao snage da sve to još jednom
prepisujem, jer samo tada mogu izvršiti prave ispravke, kada
obezbedim kontinuitet u čitanju.
Lazar B. Mečkić,
Beograd 1991.
