Plavi svitac

Pesnik i prozaista samosvojnog kreativnog rukopisa, Tomislav Kurbanjev se romanom PLAVI SVITAC, reklo bi se, predstavlja novim literalnim pristupom. Zgusnuto poetsko kazivanje i škrtost na rečima u višeznačnim poetskim iskazivanjima - kao da je zamenio žuboravim tokovima reči i pristupom bližim sagi. Ali, to je privid koji može da zavara samo manje pažljivog i manje zahtevnog čitaoca. Nikako ne i poznavaoca dosadašnjeg literarnog opusa Tomislava Kurbanjeva.

Da li je PLAVI SVITAC roman za decu, ili odrasle čitaoce? To je prva zamka koju nam postavlja Kurbanjev - nudeći svojim delom oba od, naizgled, dva moguća odgovora, čak i ne mareći za naš izbor. Jer, odgovor je - treći. Roman je namenjen: ČITAOCU. Prihvatam njegovu igru zamki i, što se mene tiče, dajem romanu višu ocenu od one koju on očekuje: TO JE ROMAN ZA SADAŠNJU, ALI I BUDUĆU DECU. Najzad, poznato je da su mnogi romani za decu sa najdužim vekom buđenja interesovanja mladih čitalaca, pisani za - odrasle. Tomislavu Kurbanjevu je to dobro poznato i zato se ne poigrava rečima poput ekvilibriste u cirkuskim šatrama u želji da jeftino zaseni, čega - na žalost - ima u izobilju u stvaralaštvu za decu, čiji smo savremenici. Razgovetan, slikajući svoju, samo naizgled mirnu romaneksnu pripovest mozaičnim izborom, nudi gotovo pastelnu sliku posleratnog okvira, sadržaja i čitavog emotivnog miljea detinjstva u banatskom gradiću na Tisi. Sa svim svojim dosadama, potresima i iskušenjima. Gotovo mi se nameće naslov ovog romana: PLAVI SVITAC NOVOBEČEJSKI. I, kako što biva u detinjstvima, svi smo junaci svoga detinjstva - doskačući tako maštom uprosečenjima, koje nameće stvarni život. I, to je taj PLAVI SVITAC (NOVOBEČEJSKI) koji nam pomaže da letvicu u zaletu života podignemo više nego što je predvidivi preskok. I, gle čuda - preletimo je. I to je PLAVI SVITAC sa kojim se srećete, kako Tomislav Kurbanjev zapisuje u ovom svom romanu, „... Kada želje uđu u trave prošlosti i probude sećanja." Parafrazirajući ga, ja kažem: kada želje zađu u trave mašte i svojom snagom - PROJEKTUJU I OPREDMETE MAŠTU.

PLAVI SVITAC je i metafora za drugo JA, ono jače, u ličnosti, koje pomaže da rastemo i nakon detinjstva. Pa, i kada odrastemo, ne ostanemo bez onih, za druge nevidljivih, nežnih krila, koja su nam izrasla tokom detinjstva.

Književnik Tomislav Kurbanjev je romanom PLAVI SVITAC, naoko u dijalogu sa samim sobom, uvukao čitaoca da to sam čini - ispisujući tako sopstveni roman sa svojim PLAVIM SVICEM.

Radujem se romanu Tomislava Kurbanjeva PLAVI SVITAC i najtoplije ga preporučujem izdavaču.

Novi Sad, 19.11.1996. Pavle Janković Šole

Tomislav Kurbanjev: „Plavi svitac"

U rukopisu „Plavi svitac" naslikan je jedan zanimljivi svijet koji je autoru poznat iz vremena djetinjstva i rane mladosti. Slike tog svijeta viđene očima mladog i senzibilnog bića, a kasnije prizivane kroz sjećanje, djeluju na čitaoca prije svega svojom neposrednošću i prirodnošću. U njima kao da ništa nije dodavano ni domaštavano, a prisutno je nastojanje da se ono zapamćeno i probrano što vjernije rekonstruiše i predoči. Kako je mladalačko doba samo po sebi dovoljno fantazijski i emotivno obojeno, to te njegove strane nijesu mogle, ni u najdoslovnijem prenošenju, ostati zaobiđene. Autor nije želio da bilo čim poremeti izvornost ambijenta i atmosfere pa se i kod sadržine i kod izrazne forme klonio onih intervencija koje bi to mogle narušavati.

Knjiga „Plavi svitac" besumnje će biti najzanimljivija za čitaoce dječjeg i omladinskog uzrasta, posebno zbog svoje tematike, ali će njeni lirski tonovi privlačiti i ostalu publiku, pogotovu što se u njima prepoznaje jedno prohujalo vrijeme. Stil knjige je dosta jednostavan, a jezik je svakodnevni i razumljiv i sve je prilagođeno karakteristikama tematike koja se tu iznosi.

Publikovanjem rukopisa „Plavi svitac" izdavač će čitaocima prezentirati jedno uspješno i višestruko zanimljivo literarno ostvarenje.

Pljevlje, 09.10.1996. Isak Kalpačina

Plavi svitac

Plavi svitac - ili knjiga sećanja Tomislava Kurbanjeva pripada onoj vrsti proznog štiva, koje iz nutrine jedne, koliko lirske poetike, toliko i duboke lične mitologije oživljava: vreme, prostor i život detinjstva, integrisanog i rekonstruisanog, kroz glavnu ulogu samog naratora. U toj rekonstrukciji Tomislav Kurbanjev je posegao i za najudaljenijim zakutcima, sitnicama i detaljima one famozne životne „mreže" čiji konci i končići, veze i vezice, čvorovi i čvorići zatvaraju metaforički krug životne scene na kojoj Tomislav Kurbanjev, uz nesebičnu pomoć svog memorističkog stimulatora otelovljenog u liku „plavog svica", da odigra prvi čin sopstvene biografije i tu jednočinku „detinjarenja i mlađarenja" pretoči u knjigu - priču, u muzej likova jednog pisca i jednog pesnika.

Pripovedačko sećanje Tomislava Kurbanjeva, opremljeno složenim režimom književnih usaglašenosti kako na planu tehnike kazivanja, tako i u okvirima ritma sa kojim to kazivanje ovekovečuje istoriju i dioptriju jednog vremena, njegova previranja, sučeljavanja i razmene sa promenama spoljnim i unutrašnjim - teče u obliku romana, i upravo kroz diskurzivnu materiju romaneksnog obličja to pripovedačko sećanje realizuje dramatiku jedne zanimljive životne priče. Kurbanjev, ne samo da ume da priča, već, on svoje naratorsko umeće učvršćuje i uspelim planiranjem samog pričanja. Svaka njegova rečenica je dobro odmerena, i isto tako samerena, jezička kalkulacija kojom dominira ravnoteža upotrebe najvažnijih glagolskih zaloga i pridevskih žiranata.

A Kurbanjevljevo sećanje najbliže je fikcijskom putovanju kroz vreme. Na tom putovanju on se kreće putevima koji se drže autentičnosti svojih krivina i svojih putanja, što znači da u knjizi osim "plavog svica", Tomislav Kurbanjev nije izmislio ni jedan jedini detalj čime je ostala nenarušena scenografija njegovog detinjstva i njegove istorije.

Sombor, 1996. Zoran M. Mandić

Preporuka: O gradu | Prošlost grada | Foto galerija | Umetnost | Kolekcionarstvo