Home | Kultura | Kontakt

     

 - Dom kulture opštine Novi Bečej

 - Narodna biblioteka

 - Velikogospojinski dani

 - Bokréta

 

Pisci


 - Aleksandar Kasaš

 - Branislav Bata Kiselički

 - Karolj Andre

 - Lazar Mečkić

 - Ljubiša Jocić

 - Miloje Čiplić

 - Pavle Janković

 - Sekereš Ištvan Gelert

 - Slavica Majin

 - Tomislav Kurbanjev

 - Zorica Milinov

 

Knjige - prikazi


 - Čari prošlih dana

 - Dečaci sa Tise

 - Iz prošlosti Novog Bečeja

 - Josif Marinković

 - Kamendin

 - Koraci

 - Muzika na raskršću dva veka

 - Nastanak, razvoj i uništenje Jevrejske zajednice u Novom Bečeju

 - Plavi svitac

 - Pozdrav iz Novog Bečeja

 - Prilozi za istoriju N. Bečeja

 - Sećanja na moja putovanja

 - Tamnice

 - U nedrima ravnice

 - Vreme skela

 

Knjige - kompletne


 - Lazar Mečkić, Autobiografija

 

 

Prostor za oglašavanje

Pozovite marketing 063 527 796

 

 Muzika na raskršću dva veka

Naučni skup povodom 150. godišnjice rođenja Josifa Marinkovića

Zbornik radova Radnički dom "Jovan Veselinov Žarko" Novi Bečej, 2002.

Josif Marinković (1851-1931)

 

POETICA LIRICO

ЈОСИФА МАРИНКОВИЋА

 

 

У написима о музици Јосифа Маринковића често се наглашава уметниково родољубље везано за идеологију Уједињене омладине српске, али и његов изразито лирски сензибилитет. Маринковић се сматра јединим аутентичним, односно првим и последњим српским романтичарем, ствараоцем такозване "оригиналне" инспирације. Тврди се да је он "изразити мајстор наше романтике и наш први оригинални стваралац вишег реда", да је први који "свој лични, веома обдарени израз уноси у разне композиционе облике", затим да је "у свом музичком изразу био... доследан романтичар, први и последњи у нашој музици", чак и да је био "један од најчуднијих" српских музичара, јер "његов начин живота, његов однос према свету одавао је биће које није обично. Он је збиља био уметник". Међутим, у написима није објашњен начин отелотворења овог карактеристичног дискурса (музичког) романтизма.

Приступи дефинисању лирског су различити, од жанровског разграничења између лирског, епског и драмског до Адорновог (Theodor W. Adorno) социолошког разматрања. Историчари књижевности и филозофи проучавали су лирику као књижевни род још од античког доба. Половином XVI столећа се, поред именичког, јавља и придевски облик речи, чиме лирско добија значење естетичке категорије. Термин "лирско" се генерално везује за одређено дело уколико се "емоције које такво дело побуђује приближавају тону интимне исповести". Међутим, у доба романтизма, приступ лирици је "по први пут укључен у један комплексни филозофски систем", и то захваљујући Шелинговим (Friedrich Schelling) размишљањима о повезаности лирике и музике. У написима Шелинга и других романтичара лирско се образлаже првенствено у вези са поезијом, али и са музиком и другим уметностима. Увидом у размишљања Шелингових савременика и следбеника очигледно је да Маринковићев лиризам резонира са лиризмом европских романтичара…

 

Татјана Марковић

 

 

Учествовали:

Бранислав Киселички, Татјана Марковић, Ана Марковић, Ивана Перковић, Аница Сабо, Роксанда Пејовић, Јелена Милојковић Ђурић, Биљана Милановић, Мирјана Вукичевић Закић, Селена Ракочевић, Мишко Шуваковић

 

 

 

Preporuka: O gradu | Prošlost grada | Foto galerija | Umetnost | Kolekcionarstvo