Roksanda Pejović

Izdavač: Radnički dom "Jovan Veselinov Žarko"

Novi Bečej 2002.

Stvaralaštvo

Muzička dela Josifa Marinkovića pripadaju vrhunskim dometima srpskog romantizma 19. veka. Ona otkrivaju razne strane njegove ličnosti - vedru, osunčanu u solo pesmama i patriotsku, gdekad i tragičnu u horovima. Stilske okvire koje je prihvatio u mladosti, zadržao je tokom celog života, ali ih je uvek nadograđivao, naročito u harmonskom pogledu. Njegove prve kompozicije su nastale u periodu "uspona ideologije...omladinskog pokreta" i "procvata romantičarske patriotske poezije", "ali i prefinjenih i osećajnih štimunga romantičarske lirike".

Sa jasnim, određenim idejama u odnosu na nacionalno opredeljenje u muzici, zagovarao je da se prilikom korišćenja narodnih melodija ne bi smeo izmeniti njen karakter, ali bi se moglo štošta dodati ili oduzeti, uz upotrebu prirodne harmonije i izbegavanja harmonske presićenosti.

Karakteristična je razlika između ranih i zrelih dela Josifa Marinkovića: pošao je od još nedovoljno uoblične forme, ne uvek precizne deklamacije teksta i pretežno školskih harmonskih obrta, ali je sazrevajući, obratio "... naročitu pažnju korektnoj deklamaciji teksta", oblikujući "izrazitu, pevnu melodijsku liniju poduprtu probranom harmonijom u okvirima klasične tradicije". Najznačajniji harmoničar u starijoj generaciji srpskih kompozitora. Osećao je muzički oblik, znao je da postavi kontraste, ostvari gradacije i dostigne punu zvučnost.

Kola su nastala pod uticajem narodnog melosa. Ovi rodoljubivi, borbeni horovi po tekstovima srpskih pesnika, marševskog, poletnog karaktera, ubrajaju se u Marinkovićeve najbrojnije, najpopularnije kompozicije. Horovi uz klavirsku pratnju i vokalna lirika, bez direktnog nacionalnog uticaja, ali sa aluzijama na muziku našeg tla, otkrili su kompozitorovu lirsku, meditativnu prirodu, ali i snagu da izrazi dramatične uzlete. Od ranih osamdesetih godina 19. veka pokazao je interesovanje i za crkvenu muziku.

Josif Marinković ǀ Muzika na raskršću dva veka