Рођен је у селу Кумане, 8. септембра 1917. године, а са родитељима се, 1928. године, пресељава у Нови Бечеј. Основну и средњу школу завршио је у Новом Бечеју, а Вишу економску у Београду.

У Зрењанин се доселио 1946. године и запослио у Фабрици шећера. Убрзо, Министарство индустрије га запошљава у свом кабинету где остаје пет година, иза чега одлази на рад у Каштеле, па у Панчево, потом поново у Београд у кабинет Савезне привредне коморе. Као представник Привредне комореЈугославије радио је и у Будимпешти.

Током свог радног века, као економиста, у разним стручним листовима и часописима, објавио је преко 250 чланака и привредних коментара. Израдио је двадесетак студија међу којима једну о развоју индустрије стакла у Југославији. Економска политика објављивала је његове актуелне радове из области привредне политике.

Одласком у пензију, са напуњених шездесет година живота, Лазар Мечкић, свој даљи животни ток усмерава радом на неговању завичајне културе, као истраживач и као публициста.

Написао је десет књига: Историја стакларства у Југославији, Чари прошлих дана - Нови Бечеј 1929-1935. год., Плам завичаја, Улога Новобечејаца у развоју српског позоришта, Деведесет година фудбала у Новом Бечеју, Теодор Павловић - живот и дело, Да се подсетимо на Нови Бечеј и Новобечејце, Нови Бечеј и Врањево кроз историју, од најранијих времена до 1941., Живот пролази, сећања остају. Почетком ове године из штампе је изашла и његова књига Сећања на моја путовања.

Добио је значајна признања, одликован Орденом рада за златним венцем, Сребрном плакетом Привредне коморе Југославије, спомен медаљом СЕВ-а, Октобарском наградом СО Нови Бечеј, а поносан је и на своје чланство у Матици српској. Све то, и штошта друго, моћи ће да се прочита у његовом новом аутобиографском делу, Аутобиографија, већ спремном за штампу.

Као дечак, опчињен, насликао је прву слику, Нови Бечеј са бачке стране, а сликарством је почео озбиљно да се бави тек у својој педесет четвртој години. Од тада је насликао више од осам стотина акварела и слика у уљу, од којих су двестотинак ведуте Новог Бечеја и Врањева. Самостална изложба из 1979. године, која је била постављена у Галерији привредне коморе Југославије, а насловљена као Године и жеље, својом необичном симболиком у називу говори о његовим првим сликарским емотивним релацијама, жељама из детињства, и увек се радо сећа те своје прве изложбе уља и акварела.

„Завичајац" бр. 27-28/2006. доноси текст члана уредништва часописа, Дејана Бошњака, учитеља у пензији, о стваралачком, књижевном и сликарском раду, господина Мечкића, илустрованим са две његове слике.

Управо заслугом Д. Бошњака у целини нам је била доступна грађа за биографију нашег Завичајца, Лазара Мечкића, коме, у име Друштва завичајаца Зрењанина, честитамо његов деведесети рођендан.

Марија Чука