|
Pojava prvih razglednica nije
zvanično evidentirana pa ne možemo tačno odrediti vreme njihovog nastajanja,
ali sa sigurnošću možemo reći da potiču od poštanskih dopisnica. Odatle i
njihov naziv ilustrovane dopisnice. Zahvaljujući istrajnom radu istraživača
svetlost dana su ugledale one razglednice koje se smatraju prvima u svetu.
U nekim enciklopedijama se
nalazi podatak da je prva razglednica ona iz Berlina sa vedetom grada, drugi
pak misle da je to ona koju je izvesni knjižar Švarc poslao prijatelju iz
Oldenburga. Tu treba pomenuti i razglednicu koju je načinio Džon John
Calcott Horsley engleski slikar prema ideji ser Henry Cola 1845. godine.
Na području Vojvodine je
pronađena razglednica koja se može smatrati jednom od prvih. Nju je pronašao
ing. Mirko Verner, naš veliki poznavalac poštanskih maraka i razglednica.
Ona
je izdata u Beču 1870. godine na predlog Petra Manojlovića, a po narudžbini
redakcije Zmaj-a. Slika na razglednici prikazuje zmaja u letu koji sipa
munje iz čeljusti i vatru iz nozdrva. Pri dnu slike su detalji Carigrada i
Moskve. Ova razglednica je 1871. godine poslata iz Beča u Sombor.
Prve razglednice našeg mesta
štampane su verovatno 1897. godine, pošto se na mojoj najstarijoj
razglednici nalazi poštanski žig sa datumom 10. februar 1898. Do kraja prvog
svetskog rata bile su u crno-beloj, toniranoj i višebojnoj tehnici. Između
dva svetska rata izdanja novobečejskih razglednica su bila u crno-beloj i
toniranoj tehnici. Razglednice u višebojnoj tehnici iz tog perioda nisu mi
poznate. Posle drugog svetskog rata prva kolor razglednica Novog Bečeja
javlja se početkom šezdesetih godina XX. veka.
Najčešći motivi novobečejskih
razglednica su: Tisa, Tiski kej, crkve, spomenici, atraktivne zgrade mesta i
trg u centru. Najviše razglednica našeg mesta izdato je između 1902. i 1915.
godine. Najveći izdavači
novobečejskih razglednica bili su štampar Giga Jovanović i fotograf Konstantin
Vukov. Turističko
društvo Novi Bečej izdalo je seriju razglednica sa novobečejskim
motivima početkom šezdesetih godina XX veka.
Iz zbirke
Andre Karolja i Pataki Petera. |
