V

Najveća sala u gradu ispunjena je do poslednjeg mesta. Čovek u bordo sakou, vodi počasne goste do njihovog mesta. Dimitrij ide napred, za njim Dimitrije i Milica. Svetlana žuri da ih stigne a Marko pomalo zaostaje želeći da što bolje oseti atmosferu u sali. Svetla u sali se gase, na pozomici Marija. U pozadini članovi orkestra. Smenjuju se numere. Većina od njih Marku je poznata, ali do danas nije znao da ih izvodi Marija.

Pre trećeg bis-a Marija staje pred mikrofon. Sama je na pozomici, jedan reflektor je obasjava.

"Dragi prijatelji. Verovala sam da ćete mi omogućiti da ove večeri ovako uživam u Vašem i mom gradu. Ipak nisam verovala da će Vaša naklonost biti tolika i da ću ove večeri zaboraviti sve ružno što mi se ikada dešavalo. Za ovo što smo danas doživeli Vi i ja, jedini krivac je moj veliki prijatelj, čovek bez kojeg ne bi bilo moje karijere, ne bi bilo ovih pesama, svih serija i filmova, pa ni ovog koncerta: Marko Ilić!"

Pokazala je rukom ka mestu, u prvom redu, na kojem je sedeo Marko.

Reflektor je osvetlio Marka. On je potpuno zbunjen. Svi u sali aplaudiraju.

"Tata to tebi aplaudiraju", viče Milica razrogačenih očiju sva ustreptala od uzbuđenja.

On ustaje, i poput glumaca na premijerama filmova i svečanostima, kod dodele nagrada, koje je posmatrao na televiziji, okreće se publici i blago se klanja. Aplauz postaje još glasniji. Prilaze fotoreporteri. Odjednom je obasjan svetlošću bliceva njihovih fotoaparata.

"Marko dođi do mene", izgovara Marija u mikrofon, pružajući slobodnu ruku prema Marku.

On je za trenutak neodlučan. Traži pogledom Svetlanu. Ona snažno aplaudira. Milica iz sveg glasa viče: "Tata tebe zove!"

Dimitrije poskakuje i u ritmu aplauza viče: "Tata, tata..."

Marko polazi ka bini na kojoj ga čeka Marija. Aplauz se pojačava. Čini mu se da lebdi. Pazi da se ne saplete na stepenice koje mu osvetljavaju reflektori. Prihvata Marijinu ruku i Ijubi je. Prihvata Mariju u zagrljaj. Mahanjem otpozdravljaju publici.

"Pesmu za kraj posvećujem gospodinu Marku, i retkim velikodušnim i poštenim ljudima na svetu. Vi, draga gospodo, imate sreću, da je među vama jedan od njih", najavila je poslednju numeru Marija.

Aplauze prisutnih smenjuju taktovi tamburaša.

"Odakle su se ovi stvorili”, pomislio je Marko, u prvi mah, ne prepoznajući muzičku temu koju su ovi svirali.

Tek kada je Marija počela da peva, krenuli su nekakvi čudni treptaji niz kičmu. Ponestalo mu je vazduha. Učinilo mu se da se tlo pod njim izdiže i polako spušta. Suza mu je bila na vrh oka.

Poslednju strofu Marija i on su otpevali zajedno:

"Da smo se ranije sreli,

bilo bi drukčije sve...

Sadržaj

Da li ste znali...

Novo Miloševo formirano je iz dva veoma stara naselja, Beodre i Dragutinova. Svoje sadašnje ime dobilo je 1946. godine, po proslavljenom borcu i organizatoru ustanka u ovom selu — Milošu Popovom — Klimi.