III

Mali mešanac veselo je lajao. Repić mu je titrao u taktu učestalih laveža a on se neprestano vrteo u krug, sretan što je ugledao svog gazdu Marka.

Majka je bila u sobi. Čitala je knjigu udobno zavaljena u fotelju. Podigla se, i pošla ka ulazu, kada je čula Markov glas i korake.

Obradovala se što ga vidi. U poslednje vreme, prezauzet poslovima i čestim putovanjima, sve ređe je dolazio kod nje. Dok su se pozdravljali hitro je stavljala posudu za kuvanje kafe na ploču štednjaka. Marko je voleo da popije kafu kod nje.

Ta kafa ga je podsećala na studentske dane. U danima pred ispit, kada je puno vremena provodio nad knjigom, sedeći za pisaćim stolom u uglu sobe i učio, majka mu je, više puta u toku dana, u dogovoreno vreme, unosila tacnu na kojoj je bila mala narandžasta posuda za kuvanje kafe. U nju je bilo taman toliko toplog napitka, koliko je moglo da stane u šoljicu što je stajala na tacni pored posude. Ta tečnost ga je ostavljala budnim i verovao je da mu popravlja koncentraciju pri učenju. Danas, kada mu služe često kafu u toku dana, samo ona prva, jutarnja ima draž i aromu, koje su imale kafe koje mu je kuvala majka.

Majka je znala da Marko voli da sa njom popije kafu i nije propuštala priliku da mu je posluži.

"Mama, da li sam ja dobijao neka pisma dok sam bio u vojsci ili posle povratka iz vojske, adresirana na ovu, našu adresu?" upitao ju je Marko.

"E baš si našao šta da me pitaš. Da li si dobijao pisma pre deset - petnaest godina. Dobijao si ih i više nego što si mogao da odgovoriš. Znaš da sam se sama čudila odakle ti toliko poznanika, i poznanica, i čime ih osvojiš kada ti posle svakog tvog putovanja, tolikom dugo pišu.

Kasnije je, kada smo dobili telefonski priključak, tek počeo haos. Počeli su da te, neprekidno, pozivaju telefonom. Problem je bio da upamtim, kome i kojoj, da kažem da si tu, a kome da si odsutan.

Seti se samo: Ingrid, Elza, Mihael, Franc, Mario, ona plavooka Marina Jehtajeva, a naročito ona Tamara. Ona je je čak dolazila ovamo da te traži, a ti si, kao hajduk, bežao u komšiluk, da se ne bi sreo sa njom. I sada me ti pitaš da li ti je neko pisao. Svaki poziv sam ti ja prijavljivala i svako pismo uručivala", odgovorila mu je mama, dok mu je posluživala kafu.

"Ipak seti se, da li si pred kraj mog vojnog roka nešto propustila da mi prijaviš", insistirao je Marko.

Polako ispijajući gutljaje kafe, zagledala se u sat sa klatnom koji je visio na zidu, i počela je da se priseća.

"Bila je, ta Čehinja Tamara. Često se javljala. Tražila je adresu tvoje vojne pošte, koju joj ja, naravno nisam dala. Posle je promenula taktiku. Potpisivala se kao Marija.  Slala  pisma  iz  Italije, Francuske, Španije čak iz Južne Amerike. Nisam nasela na to. Isti rukopis, ista slova. Ta se naputovala i napisala ti se iz raznih krajeva sveta. Kada se jednom javila, posle tvog venčanja sa Svetlanom, sam joj rekla:

"Tamara znam da si ti, a ne nekakva Marija i više ne zovi. Marko nije na ovoj adresi. Oženio si se i otišao". Više , hvala bogu, nije dosađivala.

Ta ti pisma naravno nisam davala. Bio si pred ženidbom sa Svetlanom. Bez obzira što je i ona putovala s tobom, odsedala u tim vašim omladinskim kampovima, i znala sve tvoje poznanike, nisam htela da ta pisma nešto pokvare među vama. Uostalom zašto nije zvala Svetlanu kada je rekla da je zna. Ona je bar bila kod kuće. Pusti ti te belosvetske. Bolje je ovako. Svetlani i tebi i ovako ništa ne fali. Volite se, dobro živite, imate zlatnu decu, i šta si sada zapeo za ta pisma, kao da su ona sada važna. Nego, reci mi kako su moji golupčići", završila je pitanjem mama svoje prisećanje?

"Mama, ta Marija nije bila ona Čehinja Tamara. Stvarno se žena tako zove. Sada je poznata glumica i pevačica i igra ulogu Veronike u seriji koju pomno pratiš. Sutra ima koncert u Beogradu i pozvala nas je da budemo gosti na tom njenom koncertu", pokušao je da objasni majci novonastalu situaciju Marko.

"Jeste, i usput te je zamolila da zameniš Luisa u seriji, jer svetska publika ne može da izdrži, a da tebe ne vidi.

Mene si našao da varaš. Znam da ne voliš te serije koje mi gledamo, ali nisi morao baš Veroniku da mi diraš. Ona je nesretna majka i bori se za sreću svoje kćeri kao što bi se sve prave majke borile za sreću svoje dece. Znam da je to sve samo priča, ali volim da gledam te serije. Opuštaju me i ma koliko ti to čudno bilo, jedva čekam da počne nova epizoda. Za nekoliko minuta je repriza jučerašnje epizode, i pošto gledam i reprize molim te da pređemo u sobu u kojoj je televizor", pomalo srdito ga je prekorila.

"Moram da idem. Ti i dalje slobodno gledaj seriju. Veronika se zove Marija Adrijana Rosario, proveri to na špici. Mi sutra idemo na njen koncert.

Gledaj televizijski prenos, videćeš nas u prvom redu", pozdravio se Marko sa majkom i krenuo ka izlazu pazeći da ne nagazi pseto, koje mu se vrzmalo oko nogu.

"Uzmi i za mene autogram, kada već budeš tako blizu nje", sa puno neverice uzvratila mu je majka na rastanku, i žurno zatvorila vrata kako ne bi zakasnila na početak serije.

Baka je na sto stavljala posudu sa jelom. Dimitrije i Milica su nestrpljivo čekali da im se ono posluži. Čitava porodica bila je okupljena oko stola. Pre nego što su počeli sa obedom Marko je kucnuo kašikom o rub čaše. Svi su pogledali u njega i on je svečanim glasom počeo da govori:

"Gospođo tašta, mila moja Svetlana i draga deco. Kao što sam Vam juče obećao, sutra Vas vodim na koncert gospođe Marije Adrijane Rosario. Ta gospođa je tatina poznanica i pozvala nas je da joj, sutra, budemo gosti na koncertu. Vi je znate kao Veroniku, majku Izabelinde iz serije koju gledate. Kao što vidite ja sam svoje obećanje ispunio, a sad prijatno", završio je Marko i teatralnim pokretom ruke počeo da jede supu.

"Jeee"! povikala su deca, u glas.

Svetlana je sa podsmehom gledala u Marka. Verovala je, da samo ona, od ukućana, zna istinu o tome na koji način je Marko došao do karata za koncert.

"Stvarno, deco, sutra idemo na koncert. Tata je kupio karte preko nekih svojih prijatelja i na našu radost slušaćemo gospođu Veroniku i njen orkestar", zvanično je objasnila deci.

Marko je između zalogaja, nemarno prokomentarisao:

"Da, tata je nabavio ulaznice od "prijatelja" koji se zove Marija i glumi u seriji Veroniku, što sam Vam već rekao. Idemo odmah ujutro da bi posetili gospođu Rosario u hotelu u kom je odsela. Ko ne veruje ne mora da ide sa mnom, već neka dođe popodne uoči koncerta".

"E zete, zete. Hajde što zamajavaš decu, ali to što se poigravaš i sa starijom ženom, kao što sam ja, nije lepo od tebe, zar ne deco", kroz smeh je pitala baka.

"To vam je ta zla kob što me prati čitavog života. Najbolji način da mi niko ništa ne veruje je da kažem potpunu, ogoljenu istinu. Momentalno je istina ono što sam Vam rekao, i tome nemam šta da dodam. Auto kreće sutra u devet. Ko bude spreman polazi sa mnom, a ko ne veruje neka uveče u devet uključi televizor i sve odgleda u direktnom prenosu", završio je Marko priču, ustao od stola i izašao iz trpezarije.

Ukućani, za stolom, su se zbunjeno pogledali. Deca su poverovala tati i odmah rešila da budu spremna sutra u devet ujutro za polazak.

"Možda, Marko - i poznaje tu glumicu. Znaš da on poznaje puno raznoraznog sveta", pokušala je baka da opravda Marka.

"Hajde mama. Ti kao da si podetinjila. Zar ne vidiš da zbija šalu sa nama, zato što tako uporno gledamo tu seriju. Bio je četiri dana na putu i baš danas mu se javila poznanica, koja je uz to i poznata glumica. Baš bi on, da poznaje tu ženu , mogao do sada, da to prećuti. Znaš da, čim vidi nekog od svojih poznanika na ekranu, odmah počinje da ređa sve o njemu, o mestu gde su se upoznali, šta su jedan drugome rekli... ne bi li nas uverio da se znaju. Sada je tek, posle sto dvanaest epizoda u kojima se pojavljivala Veronika, baš rešio, da nas iznenadi pričom, kako on tu gospođu poznaje", ubeđivala je Svetlana majku kako im Marko priprema prevaru.

"Ne budi tako sigurna Svetlana. Znam da on voli da se našali, pogotovo sa decom. Koliko ga ja poznajem, ovog puta mi se čini da misli ozbiljno ono što govori. Seti se samo da ga je više puta, dok je bio odsutan zvao onaj Goran sa estrade. I ja sam dva puta primila poruku od njega", nije se dala baka.

"Mama molim te!? Stalno si spremna da ga opravdavaš, valjda ga ja više poznajem od tebe. Zvao ga je Goran sa estrade da mu ponudi neki od njihovih programa. Marko je samo iskoristio priliku, i zamolio ga da mu rezerviše karte. To je sve, a onda nam je smislio priču u koju treba da povenijemo", već pomalo ljutito je nastavila da ubeđuje majku Svetlana.

“Ne znam Svetlana? Moguće je da je i tako kako ti kažeš, ali evo u novinama piše da karata nema ni za lek", nastavila je baka, govoreći više za sebe, dok je izlazila iz trpezarije.

"Novine pišu, novine pišu. Možeš misliti "novine pišu". Pa šta kada pišu. Ne misliš valjda da će da napisu kako je organizator koncerta, svojim poslovnim partnerima, ostavio koje slobodno mesto. Bože šta je sve spremna da mu poveruje? A i Marko, nema drugog posla, već zaluđuje decu i mamu", gunđala je ljutito sebi u bradu Svetlana dok je raspremala sto.

"Misliš li ti da nam spremiš odeću koju ćemo sutra ujutro obući?" pitao je Marko Svetlanu pošto su odgledali epizodu omiljene serije.

"Marko ne počinji ponovo. Jedva sam u podne raspravila sa mamom to tvoje ludovanje. Čak je i tvoja mama zvala, da ti kaže da je proverila na odjavnoj špici serije i da se Veronika stvarno zove Marija Adrijana Rosario, ali da ti ipak ne veruje to za poznanstvo sa njom, jer si Veronikino pravo ime mogao da pročitaš u današnjim novinama. Gledaće prenos koncerta i "jedva čeka da te vidi u prvom redu." Što se tiče onoga što ćemo obući, sve ću to pripremiti sutra po povratku sa posla i toliko o tome", pokazujući odrično nikom, sa puno autoriteta, završila je priču Svetlana.

"Deco spremite se za odlazak na spavanje. Bako i Svetlana vidim da mi ne verujete i pošto ste odgledale seriju i pozavršavale dnevne poslove moraću sve lepo, do detalja, da Vam objasnim. Uzgred Svetlana, budi spremna da nam pripremiš odeću, pošto sutra ujutro, u devet polazimo", odgovorio je Marko.

Deca nisu otišla na spavanje. Sedeli su svi u sobi i Marko je pričao sve što je doživeo na svom putu za kasarnu. Svetlana se prisetila da joj je Marko pričao o nekoj devojci kojoj je pozajmio pare, i da nije mogao da kupi novo odelo pri izlasku iz vojske... Kasno su otišli na počinak. Nestrpljivo su očekivali sutrašnji dan.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je prvu fudbalsku loptu u Novi Bečej doneo, Vladislav-Lacika Kostović  iz Londona, osamdesetih godina XIX veka?