XII

Boška sam srela u holu hotela. Čekao nas je u aperitiv baru. Ustao je i ponudio mi stolicu do sebe. Naručio je i meni piće.

“Imamo rezervisan sto u sali.

Većina učesnika kongresa je već stigla. Posle večere ću uporediti spiskove pristiglih učesnika, sa spiskovima prijavljenih. Imamo najave da će neki gosti doputovati sutra pred samo otvaranje kongresa. Organizacija kongresa će uspeti, baš kao što smo zamislili referisao mi je Boško neprestano ustajući i pozdravljajući se sa gostima kongresa koji su prolazili pored nas ulazeću u salu.

"Evo i Hajnalke" ushićeno je rekao Boško.

Ustao je i krenuo prema Hajnalki, krja se pojavila na vrhu hotelskog stepeništa, obučena u crnu, dugu haljinu.

Nisam mogla ni da naslutim kako ta haljina dobro izgleda. Izrez na polovini leve butine, otkrije nogu taman toliko da deluje izazovno, a ne otkrije sve. Dekolte i gola ramena ne mogu ni jednog muškarca da ostave ravnodušnim.

Hajnalka, obučena u ovu haljinu, našminkana i nasmejana, sa podignutom kosom, izgledala kao da silazi sa stranica nekog modnog časopisa.

Svesna svog izgleda koračala je niz stepenice tako da je prvi korak, kod silaženja, pravila uvek nogom koja se, pri svakom pokretu, sve više promalјala kroz prorez na haljini i otkrivala je iznad kolena. Crna čarapa naglašavala je rubove njene noge. Kraj haljine držala je u ruci. Malo nagnuta napred "da bi videla stepenice po kojima gazi" uspela je da, u punoj meri, pokaže lepotu svojih čvrstih i lepo oblikovanih grudi.

Izazovno njišući bokovima, u cipelama sa visokom potpeticom (odakle joj samo te cipele) prosto je plovila ka Bošku.

On je raširio ruke, i ona mu je uletela u zagrlјaj. Izdigla se na prste jedne noge, a drugu je podigla savijajući je u kolenu. Protegla se, i vrlo srdačno izljubila Boška. Držeći Boška ispod ruke, krenuli su prema meni.

Lepo izgledaš, pohvalila sam njen izgled, iako me je nervirala ta njena srdačnost prema Bošku. Najradije bih je vratila u njenu Australiju i zamenula je za Hajnalku iz Boškove prijave "rođenu 1935." Ustala sam, uhvatila Boška pod drugu, slobodnu ruku i krenula sa njima.

“Zahvaljuzući tebi. Mislim da će Bošku svi zavideti na ovakvoj pratnji dve lepe žene, jer si i ti Branka prelepa i izuzetno elegantna", rekla mi je naginjući se ispred Boška.

"Neće mi biti prvi, a nadam se ni poslednji put," ne bez ponosa, prokomentarisao je Boško dok smo ulazili u svečanu salu.

Šef sale ide ispred nas. Vodi nas do našeg stola. Sve oči u sali uprte su u nas. Boško se kočoperno isprsio. Visok i prav korača trijumfalno, vodeći nas. Hajnalka ga ne ispušta, ne želim da to učinim ni ja i tako utroje stižemo do stola.

Veliki sto u centralnom delu sale, tamno plavi stolnjak, snežno beli nadstolnjak. Tanjiri beli, sa plavim linijama po rubovima, izrađeni od najfinijeg porcelana. Nekoliko čaša postavljenih ispred tanjira, mamile su svojom prozirnošću, oblikom i visinom tananih nožica na kojima su stajale. Sa jedne i druge strane tanjira, nekoliko kašika različite veličine, nekoliko viljuški i noževa raznog oblika i veličine, koji su prelamali svetlost lustera i čitavom stolu davali veličanstven, skoro mističan, izgled. Na tanjirima su stajali tamno plavi salveti, savijeni tako da su ličili na rašireni rep neke ptice.

Gledano izdaleka činilo se da po blještavo srebrnastoj površini stola plove prelepe bele ptice sa raširenim, modrim perjem, svojih repova.

Mora da je ovo Boško izričito tražio, hoće da nas impresionira, pomislila sam dok sam sedala na stolicu koju mi je Boško ponudio.

Za stolom su već sedeli gradonačelnik sa suprugom, neki od članova organizacionog odbora kongresa. Sve ih pozdravljamo klimanjem glave a Boško posebno upoznaje Hajnalku sa društvom za stolom.

Sedim između Boška i Milana, Boškovog druga iz mladosti, koji je sada direktor jedne velike fabrike u gradu.

"Ko mu je ta nova", ne izdrži da me ne upita Milan.

A, ko mu je stara, odgovorila sam pitanjem Milanu.

"Branka, Branka, stalno potvrđuješ da to lice anđela i telo boginje krije u sebi đavola. Godine koje sam proživeo, naučile su me i to, da mogu da shvatim kako, stara može da mu bude i "nova" Pogotovo što, vas dvoje, znam još iz vremena kada je Boško devojčicama slao stihove u mirišlјavim, šarenim kovertama.

Pored toga dobro znaš i to, da još od fakultetskih dana, imam žarku želju da upoznam podrobnije Boškovu "staru". Polovinu smo već ugovorili. Ja pristajem! Još i ona da pristane biće to 100%. Ovako je stalo na MOJIH 50%.

Pitam te za ovu novu plavušu u Boškovom životu" nastavio je Milan podsećajući me, na njegova, nekadašnja pritajena udvaranja i naznake poziva da budem sa njim.

Gospođa je Hajnalka Kelemen, profesor istorije iz Sidneja odgovorila sam mu, smejući se, kao da čitam sa spiska učesnika kongresa.

Sa Boškove leve strane sedi Hajnalka a kraj nje Vojin. On sada radi u gradskom odseku za bezbednost. Posle predstavljanja gošće zatitrao mu je zagonetan, rekla bih ciničan, osmeh na licu. Činilo se da je zadovolјan onim što vidi i čuje.

"To Hajnalka Kelemen?! Pa ovaj Boško je počeo da se šegači čak i sa mojom službom. Baba. Trideset peto godište. Uskratite joj vizu. Neka je čeka neko drugi. Ako već moram ja da je dočekam, neka sa mnom ide i Branka... kukao nam je.

Taj nas malo "vozi". Ova kao da je sazdana od najlepših delova filmskih diva", bez prestanka se čudio Vojin.

"Obavezno moram da je upoznam i propustim kroz proceduru” planirao je Vojin, dodavši "u skladu sa pravilima postupka, naravno”.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Da li ste znali...

da je prva, do sada pronađena novobečejska razglednica izdata krajem 1898. godine sa slikom crkve Arače i tekstom na mađarskom i srpskom jeziku?