Kategorija: Arhiva članaka

Konjuktivitis ili upala očne spojnice je vrlo česta očna bolest i obzirom na težinu varira od blage upale sa suzenjem do jake upale koja uzrokuje oštećenje i odumiranje tkiva.

Konjuktiva (očna spojnica) je prozirna, glatka i sjajna sluznica koja povezuje stražnju površinu veđa i očnu jabučicu.

Najčešći uzrok konjuktivitisa su razni spoljni faktori koji nepovoljno utiču na oko. Oni mogu biti fizikalni (toplota, promaja), hemijski (kiseline), bakterijski, virusni, alergijski i ostali. Zbog toga se razlikuju virusni konjuktivitis, bakterijski konjuktivitis, gonokokni konjuktivitis, alergijski konjuktivitis i hemijski konjuktivitis.

Virusni konjuktivitis

Uzrok upale spojnice kod ovog oblika je virusna infekcija. Veliki broj različitih vrsta virusa može biti odgovoran za infekciju. Simptomi virusnog konjuktivitisa očituju se vodenastim iscetkom iz oka, a infekcija je često povezana sa simptomima prehlade, kao što je iscedak iz nosa.

Često su otečeni očni kapci, a pojavljuje se i fotofobija, tj. osetljivost oka na svetlost. Virusni konjuktivitis ne zahteva antibiotsko lečenje kapima, već obično prolazi sam od sebe za 7-10 dana. Ovaj oblik konjuktivitisa je visoko zarazan stoga treba voditi brigu o mogućnostima prienosa zaraze s jedne osobe na drugu, terapiju određuje nadležni pedijatar ili po nalogu pdijatra - oftalmolog.

Bakterijski konjuktivitis

Bakterije koje najčešće uzrokuju konjuktivitis su stafilokoki, pneumokoki i streptokoki. Simptomi bakterijskog konjuktivitisa uključuju bolove u oku, otok, crvenilo i iscedak iz oka obično žuto-zelene boje.

Ovaj iscedak se obično nakuplja tokom noći tako da je ujutro teško otvoriti oči zbog osušenog iscetka. Leči se antibiotskim kapima i mastima za oči. Davanje antibiotika ne sme biti samovoljno, već strogo pod nadzorom nadležnog pedijatra, jer može produžiti iritaciju spojnice te pogodovati razvoju hroničnog konjuktivitisa.

Gonokokni konjuktivitis

Gonokokni konjuktivitis je akutni konjuktivitis koji najčešće zahvaza oba oka. Uzročnik te bolesti je bakterija gonokok. Novorođenče se inficira prilikom prolaza kroz porođajni kanal zaražene majke. U većini zemalja provodi se profilaksa ukapavanjem 1%-tne utopine srebro-nitrata nakon rođenja.

Odrasli se inficiraju prenosom infekcije s urogenitalnog sistema. Bolest počinje crvenilom očne spojnice, potom nastaje otok veđa te gnojni sekret. Bolest se može zakomplikovati pa nastaju oštećenja dubljih struktura oka. Leči se opreznim ispiranjem oka toplom fiziološkom rastvorom te ukapavanjem rastvora penicilina – pod strogom kontrolom nadležnog pedijatra.

Kako spriječiti širenje bolesti?

Iako je konjunktivitis teško spriečiti, postoje mere koje se mogu preduzeti da bi se smanjila mogućnost oboljevanja ili širenja bolesti drugima, a one su izbegavanje deljenja kozmetičkih preparata s drugim osobama, izbegavanje deljenja platnenih peškira s drugim osobama, često pranje ruku i izbegavanje doticanja očiju, te nekorištenje lekova (masti i kapi za oči) koje su prepisanje drugim osobama. Također treba napomenuti da do širenja bolesti može doći u nehlorisanim bazenima te stajaćim vodama. Nakon što se pojavi konjunktivitis potrebno je otići na pregled kod lekara koji će propisati lekove koji su potrebni, a osim toga su novi i sterilni pa ne postoji mogućnost dodatne zaraze.

Alergijski konjuktivitis

Simptomi alergijskog konjuktivitisa uključuju svrab oka, suzenje, osetljivost na svetlo, otok kapaka te mogući nitasti sekret. Uzročnici alergijskog konjuktivitisa su alergeni kao što je pelud trava i stabala, životinjska dlaka, prašina i drugi. Simptomi se mogu povući spontano, a u suprotnom se leče lokalno kortikosteroidnim kapima ili lekovima protiv alergije. Nošenje naočala te izbjegavanja alergena mogu spriječiti nastanak simptoma – terapiju određuje pedijatar.

Hemijski konjuktivitis

Hemijski konjuktivitis nastaje kao posledica nadraživanja oka hemijskim supstancama. Najčešći iritansi u ovom slučaju su sredstva za čišćenje, dim, smog te industrijski zagađivači. Nakon doticaja s iritansom potrebno je isprati oko većom količinom vode te se obratiti lekaru kako bi se spriečila ozbiljnija oštećenja oka.

Kako se primenjuju lekovi za oči

Pre primene kapi ili masti za oči potrebno je oprati ruke. Pritome je najpogodniji ležeći položaj ili položaj s glavom zabačenom unazad. Donja vjeđa se odmakne od oka pomoću smotuljka vate te se u srednjem delu oka ukapaju 1-2 kapi dok bolesnik gleda prema gore. Više kapi od toga nije potrebno jer ne mogu stati u oko pa se prelivaju.

Kapi se ukapaju u donji kut veđe, a ne na oko. Potrebno je pripaziti da se prilikom kapanje ne dotakne oko kako se ne bi infekcija prenela na bočicu s kapima te onde stvarala novi izvor zaraze. Nakon stavljanja kapi bolesnik treba nekoliko minuta držati oči zatvorene kako bi se lek pravilno rasporedio po oku, a isto tako da bi se zadržao jer se treptanjem odstranjuju suze i lek s njima. Oči treba kapati najmanje 5-6 puta dnevno jer ih suze ispiru te nakon sat-dva u oku nema više lijeka, obavezno po uputstvu lekara.

Masti se stavljaju u donji deo oka, nakon što se smotuljkom vate donja veđa odmakne od oka. Dovoljno je staviti malu količinu masti. Nakon stavljanja masti potrebno je zatvoriti oči te laganom masažom zatvorenih veđa rasporediti mast po oku. Mast djeluje oko 4 sata pa je ne treba stavljati često kao kapljice. Najčešće se kapi daju preko dana, a mast pre spavanja, ali to već nadležni lekar odredi. Nakon stavljanja kapi i masti u oko potrebno je oprati ruke kako se infekcija ne bi prenela na drugo oko ili na druge osobe.

Zbog mogućnosti širenja infekcije na drugu decu u kolektivu potrebno je dete ostaviti kod kuće do izlečenja.

Vic

Pita mali Ciga tatu: - Tato, koja je razlika izmedžu besplatno i džaba? - Pa znaš kako, ti ideš u školu besplatno, ali džaba!

Čitate li knjige?

Da li ste znali...

Da je meandar Biserno Ostrvo, u to vreme najveća okuka Tise, dug oko 23 km prosecanjem novog korita 1858. godine u dužini od 8,3 km postaje mrtvaja. Meandar na području Medenjača u dužini od 15 km postao je mrtvaja 1863. godine prosecanjem novog toka u dužini 3,2 km. Ali, je još dugo posle toga meandar korišćen kao glavni plovni put, a prosek postao rukavac. Zbog toga je 1900. godine prosek proširen, a meander zasipan i Medenjača praktično tek 1900. godine postaje mrtvaja.

stfr44.jpg

U potrazi za boljim životom

Rekli su...

Budi ljubazan prema onome koga sretneš kad se penješ uzbrdo, jer se može dogoditi da ga sretneš ponovo i kad se budeš spuštao nizbrdo.
Tajmur

Vaš status?

Podeli sa prijateljima