Individualni i grupni portreti i narodna nošnja

Svaka fotografija u ovoj foto - galeriji nosi jednu ili više priča i dokaz je trenutka, često planiranog i pripremanog. Međutim, ima i spontanih - veoma zanimlјivih fotografija. Nastale su iz nastojanja kako onih koji se fotografišu tako i samog fotografa. Obe strane žele da se ovekoveče. Ne zna se tačno ko je značajniji u toj umetnosti. Živa bića i mrtva priroda imaju svoju dušu, lepotu, neki svoj život - trajanje u određenoj sredini i vremenu. Imaju svoje mesto u ovozemalјskom svetu i neprekidno dele svoju sudbinu. Zato se na fotografijama vide pored nošnje i borba u pružanju pomoći i uzajamno razumevanje. Fotografija je i živa slika, jedno podsećanje na lepe a i ružne - tužne trenutke, kao i na uživanje i ulaganje snage od koje zavisi čak i egzistencija. Individualni i grupni portreti podsećaju na mnoge naše rođake kojih više nema, a tako su bili značajni za naš život. Tu su naše komšije, drugovi, učitelјi, sveštenici, tu su naše lјubavi, naša deca. To su znamenite i veoma važne ličnosti sa kojima se Kumančani ponose, ne zato što su rođeni u Kumanu ili što su tu radili, pa bili Kumančani, već što su svojim postojanjem i radom ostavili trajan doprinos našem selu. Sa ovih fotografija saznajemo o raznim zanimanjima u raznim sredinama gde su mnogi Kumančani obezbeđivali sadašnjost i budućnost svoje porodice, radeći ponekad i najteže poslove i u lošim uslovima. Vidimo da je bilo Kumančana koji su proveli više godina u zaroblјeništvu u tuđim zemlјama i da su istrajali i vratili se svojoj porodici. Borili su se na raznim bojištima i imali sreću da se vrate svojoj kući i porodici. Saznajemo i da su Kumančani druželјubivi. To je vrlo vredan narod, dobri domaćini, radi gostima. Nastoje da porodica ima sve što treba i da se ne preteruje ni u čemu. Svesni su da se samo radom može porodici obezbediti dobar život. Mnogi su uspeli da omoguće dobro i savremeno odevanje, kako starijih tako i mladih članova porodice. Pratili su trend života i mode u odeći, obući i uređivanju kose, savremene krojeve ženske i muške odeće, marame, šešire. Obezbeđivali su i nakit /minđuše, seferine, dukate, prstenje, broševe, ogrlice/. Prisutna je elegancija. Umeli su i voleli da se fotografišu.

Narodna nošnja je stvarana vekovima, a naročito posle X, pa sve do sredine XIX veka. Odevni predmeti toga vremena bili su različiti ne samo po osobenosti nacije, već i kod istog naroda. Te razlike su bile vidlјive i u okviru jednog vremenskog perioda. Narodna nošnja banatskih Srba nije jednaka. Razlikuje se čak od sela do sela. Što su razdalјine veće, nošnja je drugačija. Kod nošnje severnog Banata veći je uticaj zapadnih zemalјa, dok kod nošnje južnog Banata dosta uticaja ima od banatskih Rumuna. Međutim, u svoj toj različitosti ima puno zajedničkog u vrsti i izradi odevne konfekcije kao i obuće. Razlike su naročito primetne kod kroja, ukrašavanja - detalјa na odeći, obući a i kod vrste tkanine i nakita. Kod bogatijih - imućnijih sve je to vrednije - kvalitetnije, a kod siromašnih je i nošnja skromnija. Narodna nošnja se koristila u svečanim trenucima - događajima /seoske crkvene slave, razne priredbe, svatovi, igranke, praznici, kućne slave i drugi značajniji trenuci kao što su: krštenja, paprikaši, prela, ženidbe - rakija, jabuka itd./.

Narodna nošnja se mnogo nosila ranijem periodu, pa čak i svakodnevno. Ali nekako od završetka Drugog svetskog rata sve više su nestajali običaji nošenja narodne nošnje. Ona se koristila samo na školskim priredbama i javnom predstavlјanju kulturno - umetničkih - folklornih društava kao i na pozorišnim predstavama i filmovima gde to tema zahteva. Skoro ni jedno domaćinstvo - više i nema nijedan odevni predmet narodne nošnje. Imaju ih samo one porodice u kojima je neko član kulturno - umetničkog društva. Mnogo šta se i zaboravilo. Da nema fotografija, knjiga i filmova, zaborav bi učinio svoje. Građanski način odevanja sve više je osvojio i seosko stanovništvo. Ustvari on je uvek paralelno, postojao sa narodnom nošnjom. Taj savremeniji način odevanja prvo su prihvatili mladi naraštaji. Odlučujuću ulogu u ovome imao je razvoj tekstilne industrije - proizvodnja tekstila /metražne robe/ i izrada - šivenje konfekcije, donjeg rublјa - veša za ženski i muški svet. Naravno sve je to pratila proizvodnja čarapa, šešira, marama, kapa, beretki, kačketa, šalova, pa onda razne vrste obuće i sl. U industrijskoj i zanatskoj proizvodnji nije zaostajala ni proizvodnja nakita i bižuterije. Ova celokupna proizvodnja podmiruje potrebe širokih narodnih masa tj. običnog sveta, kao i jednog dela stanovništva koji prati visoku modu. Skoro da je ustalјena navika kupovine kad šta treba. Sada više nije bitno koje je godišnje doba. Sve manje lјudi, imaju svečana odela i obuću koja se koristila samo u izuzetno svečanim trenucima i prilikama. Ovde treba istaći jedan vrlo značajan događaj iz naše prošlosti, a to je:

- Sida Maksić iz Kumana osvojila je VELIKU NAGRADU na održanoj izložbi ručnih radova, u Budimpešti, 16. septembra 1885. godine i dobila odgovarajuću diplomu.

Ta diploma se nalazi kod njenog potomka Jovana Maksić - Joce, iz Kumana. Diploma je prvi put prikazana u knjizi Kumane u sportu i kulturi, 2001. godine, autora Milana R. Varadinca.