Škole i obrazovanje

Kumane je još 1751.-1752. godine imalo tzv. Veroispovednu školu. U to vreme selo je bilo u sastavu Ilirske vojne granice Banata i svako mesto, koje je pripadalo ovoj vojnoj organizaciji, imalo je obavezu da organizuje školu. Škola je imala 21 učenika. Nema pouzdanih podataka ko je bio učitelј. U 1758. godini pop Jovan Veselinović daje 5 forinti, a pop Stefan Marinković 4 forinte godišnje za školu. Već 1768. godine u selu se pominju i škole i učitelјi ali nisu navedena njihovava imema, prezimena i broj đaka. Škola u Kumanu se spominje i 1771. godine pa sve do 1773. godine. Obzirom na mali broj učenika, nastava se održavala u iznajmlјenim kućama u kojima je najverovatnije stanovao i učitelј. Kirija je plaćana iz graničarskog fonda. Platu je učitelј primao od crkveno - školske opštine, odnosno parohije, a i roditelјi su davali novac za ogrev. Učitelјska plata je iznosila 30 forinti godišnje. To je bila više nego skromna plata. Učitelјi su bili dužni da redovno odlaze na bogosluženje, sa decom, i da budu pojci - pevci za vreme liturgije. Na taj način su odrađivali dobijenu episkopsku nagradu „stolu“ koja je iznosila 24 forinte godišnje. Od 1774. godine Kumane pripada Velikokikindskom dištriktu i škola je provincijalnog karaktera. Tada je izvršen i popis školske dece, i bilo ih je 153. Već 1774 -1776. godine usledile su crkveno - školske korenite reforme. Škola u Kumanu se spominje i 1777. i 1778. godine. Još 1758. godine u Kumanu je bilo 142 kuće. Iako je u to vreme Kumane bilo veliko selo, đaka je bilo malo. Tako 1778. godine je bilo 54 đaka, ali nisu išli u školu jer nije bilo učitelјa. U 1783/4. godini bilo je samo 16 učenika, da bi 1788/9. godine bilo 112 zainteresovane dece za školu, ali nisu išli u školu jer nije postojala školska zgrada, a učitelј nije bio plaćen, pa se nastava cele godine nije održavala. Zatim u 1791/2. godini bilo je 275 dece zainteresovano za školovanje /210 muških i 65 ženskih/, ali se školovalo samo 29 dečaka a ni jedna devojčica. Posle 10 godina školu je pohađalo 8 đaka uredno i 4 đaka neuredno. Iz ovih podataka može se zaklјučiti da u Kumanu školovanje nije bilo omilјeno i da je u to vreme bilo teško privoleti selјaka da u školu šalјe svoju decu. Iz izveštaja za drugo polugodište za 1801/2. godinu saznajemo da su se u školi držali sledeći predmeti:

- Upoznavanje srpskih pismena i sricanje pomoću odgovarajućih tabela, 8 časova nedelјno.

- Čitanje iz časlovca i psaltira, 3 časa nedelјno.

- Lepo pisanje i pravopis, 3 časa nedelјno.

- Moralne pouke, 3 časa nedelјno.

- Hrišćanske nauke, 6 časova nedelјno.

- Istorija biblije, 4 časa nedelјno.

- Mađarski jezik, 4 časa nedelјno.

Ovde je neobično da se računanje ne pominje. Od učitelјa koji su radili u Kumanu, po imenu - prezimenu zna se da je prvi bio Stevan Popović, 1783/4. godine. Imao je 16 učenika. 1787. godine došao je Lazar Popović. Nјegov dolazak je potvrdio školski direktor A. Mrazović. Ovaj učitetlj je bio dobar, pa je i katihizirao. Sledeće godine nije držao nastavu, jer nije bio plaćen. Te je godine je i otišao. Već 1791/2. godine učitelj je bio Jevrem Nikolajević. Deset godina kasnije 1801/2. godine učitelј je bio Stevan Mučalov. Zbog njegovog znanja i ponašanja u školi je preporučeno da ga treba otpustiti. Verovatno je posle 1770. godine plata učitelјa iznosila 42 forinte godišnje, prava na besplatan školski stan od sobe i kuhinje i 4 kj. oranice. U 1778. godini spominje se da je učitelј imao 43 forinte i još 8 merova žita. Učitelј Lazar Popović 1787. godine dobijao je godišnju platu od 50 forinti, a u deputatu sem školskog stana dobija još 30 merova žita, 20 merova kukuruza, 12 funti sveća, 40 funti soli i 300 snopova trske za ogrev, odnosno svega 90 forinti godišnje.

U 1791/2. godini učitelј Nikolajević je godišnju platu imao 70 forinti u gotovu i 40,5 forinti u naturi /20 merova žita, 10 merova kukuruza, 2 hvata ogrevnog drveta, 300 snopova trske, 50 funti soli, 12 funti sveća i par mršavih svinja/, svega 110,5 forinti. Od 1778. godine postojala je školska zgrada. Ona je i 1783/4. godine bila u dobrom stanju, ali 1791/2. godine kaže se da je zgrada u lošem stanju i da treba da se popravi.

Učitelјska sprema u ovom periodu bila je različita. Nije bilo učitelјskih škola. U ovo vreme učitelјskim zvanjem bavili su se, sveštenici, ali najveći broj učitelјa završio je samo osnovnu školu. Ti učitelјi su se bavili nastavom čitanja, pisanja, računa i pojanja. Brigu nad školom vodile su crkvene opštine. One su postavlјale učitelјe, određivale platu, starale se o školskoj zgradi i učitelјevom stanu. U 1776. godini donet je prvi školski Ustav za trivijalne male škole u provincijalnom delu Tamiškog Banata, a zatim se primenjivao na sve škole tadašnjeg Banata. Imao je 31 paragraf. Pročitali su ga narodu sveštenici u crkvama.

Po ovom zakonu - ustavu parohija mora da ima i školu. Tamo gde nije bilo školske zgrade, morala se što pre izgraditi, a i ako je ima, a nije odgovarala novim uslovima za rad, ti uslovi su se morali u roku od tri meseca obezbediti. U zgradi gde je škola morala je postojati posebna prostorija gde se deca obučavaju, a posebno stan za učitelјa. Nove školske zgrade su morale biti u sredini naselјa ili pored crkve. Put do škole uvek mora biti čist, bez snega, ili blata.

U razredu su ženska deca bila odelјena od muških. Data je građa od koje su pravlјeni stolovi i skamije. Siromašna deca su imala besplatne knjige i učila. Učitelјi koji nisu imali odgovarajuću diplomu morali su polagati poseban ispit. Učitelјe i njihove pomoćnike birala je opština, i obaveštavala Školsku komisiju. Učitelјi nisu smeli da se bave drugim poslovima. Samo tamo gde se nisu mogli primiti, tj. naći učitelјi, te poslove su mogli obavlјati sveštenici, ali uz prethodnu dozvolu Školske komisije. Nastavni predmeti su bili: Čitanje štampanih i rukopisnih slova na „narodnom“ jeziku, Pisanje, Račun, Katihizis i Pojanje. Školska obaveza je trajala od 6 - 13 godine. Deca od 6 do 9 godina starosti išla su u školu svakim radnim danom po dva sata pre i po podne, i to leti od 7 - 9 a zimi od 8 - 10 časova pre podne, a posle podne, zimi i leti, od 1 - 3 sata. Od 9 pa do 13 godina, a po potrebi i stariji, pohađali su đaci leti poftornu i to samo nedelјom i praznikom, od 1 - 3 sata. Vodili su se zapisnici o dolasku dece u školu, kao i o njihovom uspehu.

Postojale su mesečne, tromesečne i godišnje kontrole školske nastave i uspeha đaka i učitelјa. Veronauku su predavali učitelјi a ne sveštenici. Ovim Školskim ustavom regulisano je pitanje obaveznog učenja iz školskih knjiga. Neke su već postojale a druge su bile u pripremi — štampanju. Već 1774. godine štampana je knjiga Katihizis. Priručnik za metodiku je neko preveo i u njemu su do sitnica razrađeni novi nastavni metodi, kao i uputstva za učitelјe. Već 1776. godine štampana je i Ručna knjiga. U prvom delu se govori o učitelјima i njihovim svojstvima, a u drugom o nastavnom gradivu, dok u dodatku o sredstvima za održavanje školskog poretka. Prvi deo knjige podelјen je na pet glava. Drugi deo ima petnaest, a svaka glava po nekoliko odelјaka. Bukvar je štampan 1776. godine. Čitanka je štampana 1777. godine. Pisanje se učilo po knjizi koju je izradio Zaharije Orfelin 1778. godine (to je ustvari Kaligrafija).

Katihizis od Jovana Rajića, iz 1774. godine imao je 16 raznih srpskih izdanja. Računanje se učilo iz Aritmetike koju je sa nemačkog preveo Atanasije Demetrović - Sekereš, a štampana je 1777. godine. Ovde treba reći da je narod s nepoverenjem primio školske reforme, a naročito nove knjige. Već oko 1820. godine u samom centru sela /gde je sada robna kuća/ izgrađena je prva zgrada Osnovne škole. To je bila niska zgrada, pokrivena trskom, imala je 5 -6 prozora i duga oko 22 metra. Ta zgrada bila je u funkciji sve do 1946. godine, kada je srušena sa zgradom tzv. Bikarom. Posle 1878. godine, kada su izgrađene nove školske zgrade (preko i pored Crkve) u staroj zgradi se nije održavala nastava, već se koristila za razne poslovne prostorije (berbernica, trafika, prodavnica mesa, zatvor zvani „Buvara" i dr.). U 1826. godini od 226 dece od 6 - 7 pa do 12 godina /162 dečaka i 64 devojčica/ u školu je išlo samo 59 dečaka i 3 devojčice.

U periodu kada je građena nova, sadašnja, osnovna škola, 1963 - 1965. godine, za učionice su korištene i sledeće prostorije:

- u bivšoj zgradi Opštine - desna strana.

- u bivšoj zgradi Socijalističkog saveza /SSRN/ - mala sala.

- u sadašnjem Lovačkom domu.

- u sadašnjem kafiću Kvaščev Ive /nekadašnja prodavnica/.

Nova, sadašnja, školska zgrada svečano je otvorena 29. 11. 1965. godine, a 1972. godine izgrađena je i fiskulturna sala - hala.

Od toga vremena učionice i druge prostorije u dvema zgradama severno - pored crkve korištene su za razne namene: šah klub, folklorna - dramska - muzička sekcija, crkvena prostorija, smeštaj izbeglica, a i kao privatne poslovne prostorije: prodaja stočne hrane, berbernica, radio - tv servis i dr./.

Tags: ,