Predgovor

Foto-monografija naslovlјena kao Foto-ep o Kumanu predstavlјa sažeti i sistematizovani prikaz trenutaka koji obuhvataju prvenstveno 20. vek. Hronologija jednog sela, kakvo je Kumane, fragmentarno oslikana putem crno-belih fotografija, postao je za autore zanimlјiv i zasigurno odgovoran zadatak. Ideja o ovakvoj publikaciji nije skorašnja. Nastala je još davne 1974. godine u meditacijama sa Mikom Trifunjagićem, čovekom vedrog duha, kumanačkim intelektualcem i romantičarem koji je vrlo dobro poznavao život i rad ovog sela. Službenik od 30-ih godina, primaš i glumac, a i fotograf amater, ostavio nam je u nasledstvu mnoge fotografije, pogotovu pejzažne, što je bila retkost za ono predratno vrema. Tu je svakako i Dragolјub Lala Uča-Buduć, Mikin drugar iz mladosti. Nekada direktor škole, učitelј i inicijator prve sadnje jablanova i predani društveni radnik, takođe je dao dragocene informacije o prošlosti ovoga mesta, putem opisa ili fotografija. Treća ličnost, Emanuel Sekulić, vajar i umetnik koji je veći deo svog dugog života proveo u Pančevu, pružio je, takođe, zanimlјive podatke o Kumanu njegove mladosti. Pored ove trojice izuzetnih lјudi, mnogi naši meštani su nam bezrezervno pomogli. Činjenica je da su se tome odazvali gotovo svi na čija vrata smo zakucali. Ozbilјnija potraga za fotografijama je krenula početkom devedesetih godina, da bi se sa prekidima narednih dvadesetak godina posao priveo kraju. Foto snimci su se pronalazili ne samo u Kumanu nego i u Novom Sadu, Pančevu ili npr. Segedinu. To je poduhvat koji je odgovarao vremenu, prostoru i načinu na koji je urađen i koji se skoro samo tada mogao na taj način odigrati. Svakako da se razlozi za ovo nalaze u činjenici da su mnogi sagovornici za pripremu vizuelne i pisane građe još bili živi, tako i činjenice da je nadolazeća kompjuterska tehnologija omogućila snimanje i obradu nađenog materijala. Sa ovim je nekako završena i era crno-belih fotografija koje su nas ustvari najviše i interesovale. Prvobitna ideja je bila da se obrade samo urbani pejzaži Kumana. Međutim, kako to nije bilo dovolјno išlo se na sveobuhvatnost života i rada lјudi iz istorije Kumana. Tako su nastala deset poglavlјa koja obuhvataju priče o: fenomenima koje nose fotografije o: starom i novom selu, crkvi i sakralnim objektima, školstvu, portretima meštana i narodnoj nošnji, pejzažima sela i okoline, stočarstvu i zemlјoradnji, svadbama i običajima, svečanostima, provodima, sportu, kultura, društvenom životu, udruženjima i radnim akcijama. Sa tim se nije stalo nego se pronalazila dostupna video i audio građa koja je značajna da bi se dočarao duh vremena u kom je zapis nastao. Od oko osam stotina fotografija i desetak digitalnih zapisa integrisana je građa koja je bila predviđena da se sistematizuje i objavi. Time je etnos sela kojeg više nema kao takvog, dobrim delom zaokružen. Međutim, preciznom čitaocu neće biti uvek po volјi što je akcenat na važnost nekog trenutka dat negde više, a negde manje. To je zasigurno iz razloga što autori nisu želeli da izostave nešto što bi verovatno profesionalci iz metodologije istorije uradili. Želјa je bila da se predstave mnogi momenti koji su zabeleženi na fotografijama, bez obzira na ulogu tih događaja u društvu ili tadašnjoj politici. Procena je da je Kumane u svojoj istoriji imalo možda i 30 do 40 hilјada fotografija. Početkom našeg rada od toga je verovatno ostalo 10%, i od tog procenta neznatno je iskorišćeno za pripremu monografije. Dakle, pred vama se nalazi možda 2-3% vizuelnog materijala koji je postojao i nestajao, od 1878. do 2004. god. što je zamišlјen kao cilјni vremenski period. Autori su se suočavali i sa verodostojnošću informacija koje fotografije i njihovi vlasnici saopštavaju. Za neke fotografije se čekalo i nekoliko godina da se pojave, a za neke i ne znamo da postoje. Verovatno da se sijaset takvih kartona sa slikama i dalјe nalaze negde na tavanima u prašnjavim kutijama ili između listova požutelih knjiga. Mnogobrojni Kumančani su davno napustili selo i za sobom odneli i fotografije. Mnogo je toga bespovratno izgublјeno. Najstariji lik nekog Kumančana, naslikan kao portret je delo Nikole Aleksića iz 1850. god. U studiji pred vama su predstavlјena tri portreta ovog umetnika koji ih je radio dok je slikao ikonostas seoske pravoslavne crkve. Poznato je da je u to vreme slikar uradio sedam portreta Kumančana, a da su nama dostupna samo tri. Da budemo precizniji i ova dela nisu više dostupna javnosti jer se nalaze u depou Narodnog muzeja u Beogradu. Pored portreta, verovatno su najznačajnije fotografije koje predstavlјaju rad vrednih Kumančana. Vršalice, vetrenjače, druženje lјudi i rad od jutra do mraka, katkada i za parče hleba bio je pravi i neponovlјivi motiv da se ovakvi prizori predstave današnjoj populaciji, a pogotovo mladima. Iako bi smo sada rado videli mnoge druge trenutke istorije Kumana, nemoguće je, jer tada nije bilo nikoga da ih zabeleži. Bezbroj je onih za koje ne znamo kako su izgledali, šta su preživlјavali i čemu su težili u borbi za opstankom. Sada, evo, iznosimo ono što nam je bilo na raspolaganju i sačuvano od zuba vremena, sa želјom da se nastavi sakuplјanje etnološke građe ovog mesta, iako Kumane ima relativno dobar obim te građe iznet u gotovo dvadesetak knjiga koje su do sada razni autori objavlјivali.

Autori se ovom prilikom zahvalјuju prevodiocu, mr engleskog jezika Srđanu Šereru i recenzentima monografske studije, prof. dr. Veselinu Laziću, gospođi Nadi Boroš, dipl. istoričaru, direktorki Istorijskog arhiva u Zrenjaninu i gospodinu Dušku Sekuliću, novinaru i publicisti. Zahvalnost dugujemo i učitelјu u penziji Dejanu Bošnjaku i prof. književnosti Nadici Popović na korisnim sugestijama.

 

U Kumanu, 2014. godine

Tags: ,