Prve utakmice Slavije

Nije samo rat, već je i Tisa, sa svojim visokim vodostajem 1945. godine, omela aktivnost Slavije. Poplavljeno igralište u Gradištu sprečilo je Slavlju da otpočne sa treninzima sve do kraja maja. Tako je svoju prvu utakmicu, u Bačkom Gradištu, Slavija odigrala bez ijednog treninga.

Bačko Gradište je pre rata imalo dva kluba i svako gostovanje novobečejskih fudbalera uglavnom se završavalo porazom, ili u najpovoljnijem slučaju po Novobečejce, nerešenim rezultatom. Bačko Gradište i Čurug su po tradiciji imali dobre klubove, naravno za tadašnje seoske prilike, što nije bio slučaj sa Žabljom, Bačkim Petrovim Selom, Molom i Adom.

Utakmica u Bačkom Gradištu počela je po sparnom vremenu, uz prisustvo oko 300—400 gledalaca, što je za njihove prilike bila zadovoljavajuća poseta. Slavija je pobedila sa 7:4.

Tim Slavije: Gale, Vili Farkaš, Boža Krstić, Beljuc, Kovačev, Baračkov, Kujan, Ot, Berta, Petrović i Ostojić.

Bačko Gradište je došlo u Novi Bečej, na revanš, početkom juna i to je bila prva utakmica posle povlačenja vode iz Gradišta. Slavija je pobedila sa 8:1.

Sledeći protivnik Slavije bila je Mladost iz Bačkog Petrovog Sela. Mislim da je to prvo gostovanje Petrovoselčana u Novom Bečej u još od prvog svetskog rata. Oni nisu pre drugog svetskog rata imali klub učlanjen u fudbalski savez, pa se pretpostavlja da ni posle rata nisu u kvalitetu fudbala mnogo odmakli. Ponudili su se da gostuju i to je prihvaćeno.

Po lepom i sunčanom vremenu došli su zaprežnim kolima preko Liba. Utakmica se završila po njih katastrofalno, izgubili su sa 0:13. Ovu utakmicu treba posebno pomenuti, ne zbog visoke pobede, nego što je publika prihvatila Slaviju kao svoj klub i bodrila igrače svim navijačkim zanosom. Od tada se broj gledalaca na Utakmicama u Novom Bečeju sve više povećava.

Senta, između dva rata, kao izrazito trgovački grad imala je tri vrlo jaka kluba: SAK, Jugosloven i Radnički. Svaki od ovih bio je znatno bolji od novobečejskog Jedinstva ili kasnije Zvezde. Od njih su i kikindski klubovi po pravilu gubili, ne retko, i u samoj Kikindi. Velika razlika u kvalitetu fudbala i prilična udaljenost Sante od Novog Bečeja, razlozi su što nikad ni jedan senćanski klub nije gostovao u Novom Bečeju. Ovo je bilo potrebno znati, da bi se shvatio interes koji je vladao za gostovanje Sente. Posebno zbog toga što sad u Senti postoji samo jedan klub, drugim rečima reprezentacija grada.

Pred prepunim gledalištem sastali su se Slavija i Senta u Novom Bečeju. Nije teško opisati, već biti dovoljno ubedljiv za čitaoce, koliko je Slavija od samog početka utakmice bila bolji tim. Imao se utisak da se radi o susretu klubova iz različitih rangova takmičenja. Dok je Slavija igrala lep kombinatoran fudbal, dotle su se gosti iz Sente svim silama branili, a tek od slučaja do slučaja prelazili u protunapade. Utakmica je protekla u apsolutnoj nadmoćnosti domaćih fudbalera i završila se rezultatom 4:1 za Slaviju. Nameće se samo po sebi pitanje, ako je stvarno bila takva razlika u kvalitetu timova, kako onda to nije i rezultatski više izraženo. Pre svega, nije se niko posebno trudio da postigne gol, već se čitav tim predao uživanju u kombinatornoj igri. Uz to, mora se priznati, da su se Senćani vrlo spretno branili, a imali su jednog snažnog, inače i najstarijeg igrača, koji je vrlo uspešno izlazio na kraj sa navalom Slavlje, koja se čak gubila u kombinacijama i želela da se prosto rečeno — ušeta u gol protivnika.

Ova utakmica je vrlo upečatljivo pokazala koliko je tim Slavije srećno ukomponovan i da je usvojio kolektivnu igru, da su kasnije svi, gde god se klub pojavio, bili iznenađeni lepom i kombinatornom igrom.

Sledeće nedelje, posle gostovanja Sente u Novom Bečeju, Slavija odlazi u Sentu. Zbog loših saobraćajnih veza, postojao je samo jedan voz koji je popodne od Starog Bečeja išao u pravcu Sente, igrači su još u subotu po podne otišli brodićem do Starog Bečeja i onda vozom za Sentu. Subota je bila radni dan pa mnogi igrači nisu mogli napustiti svoja radna mesta i poći još u 12 sati na put. Tako se desilo da je Slavija otišla sa svega devet igrača.

Igrači su taman izlazili na teren da bi otpočeli utakmicu, Slavija, naravno, sa devet igrača, kad iz parka, igralište je bilo iza parka, se pojaviše Kovačev, Baračkov i Mečkić na biciklima. Niko nije pomišljao da li će Bora i Gadža moći da igraju, kada su pre utakmice imali 50 kilometara vožnje biciklom ili presedeli na »štangli«.

Pored svih opisanih muka, Slavija je počela utakmicu vrlo dobro i bila nadmoćna skoro tokom cele utakmice. Prvo poluvreme je završeno vodstvom od 2:0, da bi u drugom povisili na 3:0. Ali sve ima granice pa i snaga Bore Kovačeva i Sredoja Baračkova. Kada je pred kraj ponestalo snage domaći su navalili i uspeli da izjednače na 3:3. Utakmica je u regularnom vremenu tako trebalo da se završi, ali sudija, kada je video da domaći imaju šanse i da pobede produžio je igru još za nekoliko minuta i tako je Senta postigla svoj četvrti gol i slavila pobedu od 4:3.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da od četiri, prva pevača, iz redova Srba u beogradskoj operi, tri su iz Novog Bečeja i Vranjeva: Teodora Boberića - Arsenović, Vojislav Turinski i Aleksandar Nešić - Tucaković.