Branko Petrović

Branko je došao u Novi Bečej kao školovan fudbaler. Do drugog svetskog rata igrao je u podmlatku novosadske Vojvodine, gde je spadao u najtalentovanije nade Vojvodine.

Branko Petrović

Skoro je nemoguće otpočeti njegovu biografiju bez rečenice: bio je izuzetan čovek. Kakav je bio na ulici i privatnom životu takav je bio i na fudbalskom igralištu: miran, tih, skroman, a iznad svega dobroćudan. Čovek se prosto zapita otkud u takvom karakteru toliko talenta i radne energije, da u relativno mladim godinama postigne i nauči sve ono što se tada u našem fudbalu moglo znati.

Ne znam da li je bio omiljeniji kod svojih drugova u ekipi, ili kod publike. Njega nisu poštovali samo igrači Zvezde poreklom iz Novog Bečeja, već i svi oni koji su u to vreme igrali u Zvezdi, a inače se afirmisali kao vrsni fudbaleri u Pančevu, Beogradu i Kikindi.

Plemeniti karakter i njegova izuzetna fudbalska veština obezbeđivali su mu nezamenjivo mesto leve polutke ne samo u tada najjačem timu Zvezde, nego i u reprezentaciji Banata, koja je 1943. godine učestvovala na jubilarnom turniru beogradske Jugoslavije povodom tridesetogodišnjice njenog postojanja. Za vreme okupacije je Jugoslavija nosila naziv: SK 1913.

Prostor mi ne dozvoljava da iznesem sve svoje lepo mišljenje o Branku Petroviću, ali ću zato smelo reći, da se neće još dugo pojaviti takav sportista u Novom Bečeju. Za novobečejske prilike on je značio isto ono što je Rajko Mitić značio za Beograđane, i ne samo za njih.

Branko je bio igrač, protiv koga navijači Zvezde nikada nisu negodovali ili mu na bilo koji način zamerali, pa i kada je bio indisponiran za igru. On je bio mezimče Novog Bečeja i njega su svi razumeli i praštali mu i kada nije bio na terenu onakav kakvog ga je publika zavolela.

Kao igrač raspolagao je izuzetnom fudbalskom veštinom. Loptu koju je »primao« morala je biti potpuno umirena i to na najbrži mogući način, i tek kao takva dodata saigraču. Znao je da na najmanjem prostoru primi i odmah preda loptu, tako da njegov saigrač nema muke da je obuzda, već da sa njom nastavi jednostavno ka protivničkom golu, ili da prosto sa njom »ušeta« u gol. Bio je majstor za poigravanje svojih napadača i u tom pogledu mu niko nije bio ravan. Ali, nije on samo stvarao priliku drugima za postizanje golova, već je njegov snažan i precizan udarac iznenadio mnoge golmane pa i one najbolje iz beogradskih klubova.

Dokle god je igrao bio je nezamenljiv. Nikad nije došao u sukob sa svojim saigračima, a ni sa protivničkim, čak su ga i protivnički igrači poštovali, pa i ako je neko na njega grubo nasrnuo, Branko ga je svojom dobroćudnošću »razoružavao« i tu je obavezno dolazilo do iskrenog drugarskog izvinjenja.

Branko je bio odličan drug, omiljen među svojim saigračima i ljubimac publike.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je Biserno ostrvo nastalo prilikom regulisanja reke Tise, to jest završetkom radova na borđoškom proseku 1858. godine?

O gradu