Zvezda stupa na scenu

Poraz od Banata, u kome su bili odrasli igrači, nije obeshrabrio dečake Zvezde, nego se oni još više trude na treninzima, odigravaju dve utakmice na strani, prvu u Bašaidu, a drugu u Baodri. Na ovim utakmicama i Zvezda stavlja u tim nekolicinu igrača bivšeg Jedinstva, čime dobija u fizičkom pogledu, ali zato gubi u tehničkom — nema one njene lepe, kombinatorne igre.

Da je tako nastavila ni Zvezda ne bi bolje prošla od Banata. Na sreću, ona koristi okolnost da su iz tima Banata potisniutli miadi talentovani dečaci, kojii nisu više ne samo imali izgleda za prvi tim, nego koji više nisu osećali da je to onaj njlihov Banat, za koji su odvajali poslednji dinar samo da bi kupili fudbalsku opremu i obezbedili egzistenciju kluba. Oni prelaze u Zvezdu. Tako je sad Zvezda došla u položaj da ima veći izbor talentovanih mladića i da se olslobodi starijih, koji su mogli usporiti razvoj mnogih dečaka, pa i celog tima.

Tim Zvezde koji je 1936. pobedio Hajduka u Beodri sa 1:0. Stoje s leva na desno: Rada Pinćin, Kasijan Malešev, Vladeta Jovanović, Stanimir Blažin, Milenko Garčev, Bora Zavisić, Bogdan Boškov, Stevan Mojić, Aca Majinski i Miša Glavaški

Sve su to bili daroviti mladi fudbaleiri, ali su odskakali od ostalih, Stevan Mojić i Stanimir Blažin. Mojić je ipak bio nešto bolji, jer je lep pregled igre i, zahvaljujući tome, bio je glavni organizator igre, ali je godine naučio — maltene — sve što treba da zna jedan vrstan fudbaler. Bio je mudar igrač i svalki potez mu je bio proračunat. Imao je lep pregled igre i, zahvaljujući tome, bio je glavni organizator igre, ali je znao i lepim driblinzima i preciznim šutem da ugrozi protivnički gol. Velika je šteta, za novobečejski fudbal, što su ga životni tokovi još mladog odvojili od fudbala.

Zaslužni su isticanju i talentovani mladi bekovi: Vlaidiša Kiprović i Branko Juanin, koji su se izuzetno nadopunjavali. Koliko god je Vladiša bio smiren i reklo bi se trom igrač, Branko je prosto kipteo od energije i nestrpljenja da je izlije, pri čemu se ponekad i zaboravljao i odlazio u napad, dozvoljavajući protivniku da brzim protivnapadom ugrozi gol Zvezde. U odbrani se, na sreću, na njegovom mestu uvek našao staloženi Kiprović da raščisti opasnost.

Tu su nadalje bili takođe vredni i talentovani mladi igrači: Sredoje Baračkov — Gadža i Ištvain Berta, čiji je igrački staž bilo znatno duži i kojima sam kasnije dao posebne prikaze.

Sastav Zvezde 1937. godine je najčešće izgledao ovako: Đoka Vratan na golu, bekovi Vladiša Kiprović i Branko Juanin, u halfliniji Stanimir Blažin, Bora Kovačev i Sredoje Baračkov, a u napadu: Ivan Garčev, Stevan Mojić, Ištvan Berta, Bora Zavišić i Dušan Vlajovanov. Uz ove su se pojavljivali Aca Majinski, Jovan Perić, Bogdan Boškov i Jovan Petkanić. Sve su to bili mladići od 15—17 godina.

Sledeće 1937. godine Zvezdi je pristupio i Bora Kovačev, koji je bio stariji od ostalih dotadašnjih igrača, fizički jači a njegovo fudbalsko znanje bilo je znatno veće od svakog pojedinca u Zvezdi. Njegovim dolaskom tim je mnogo dobio. Pa ipak postignuti rezultati, zbog fizičke nedoraslosti većine igrača, bili su ispod kvaliteta igre celog tima.

Zvezda je gajila lep, tehnički doteran i kombinatoran fudbal. U timu je odskakao od ostalih Bora Kovačev ali je on svoj način igre podređivao kolektivu. Kovačev je već u to vreme mogao igrati u našim tada najkvalitetnijim klubovima, ali se on i u znatno slabijoj sredini, kakav je bio tim Zvezde, ponašao korektno zalažući se do poslednjih granica snage.

Već naredne godine odigravaju se češće utakmice, skoro svake nedelje, što doprinosi uigravanju i kaljenju tima. Te godine odigrano je 15 utakmica od kojih su neke bile i sa najjačim klubovima iz susednih gradova. Vredna je pomena pobeda nad Kosovom iz Kikinde u Novom Bečeju od 5:2, nad Poštarom iz Beograda sa 7:3 i nerešen rezultat sa Švebišem iz Petrovgrada.

paypal PNG24
ako želite da podržite razvoj sajta donacijom

Sadržaj

Da li ste znali...

da je prvi direktor privatne Gimnazije u Novom Bečeju 1924. godine bio beogradski profesor Vladimir Zdelar? Njegov grob se nalazi na novobečejskom pravoslavnom groblju?